Ovaj mladić počeo je da se drogira u sedmom razredu osnovne škole. On je uspeo da se izvuče iz pakla, ali mnogi njegovi vršnjaci i mlađi od njega nisu, a dilere viđa i danas kod njegove nekadašnje škole. Zato je rešio da progovori.
"Tužno je da se ni posle 20 godina ništa nije promenilo. Prišljamče se tako blizu školskog dvorišta, pričaju ti bajke o tome kako je droga super i kako je to samo za prave muškarce. Brzo te izmanipulišu, pogotovo ako želiš da pobegneš od teškog života. I danas kao lešinari obleću oko dece. Umeju da prepoznaju one koji su labilni i problematični i brzo ih uvuku u svoju priču", ogorčen je J. P.
Odrastao je pored Šilerove ulice, koja je tada bila okupljalište ozloglašenog zemunskog klana.
"Dok su se neka druga deca divila likovima iz filmova, mi smo se divili opakim momcima koji su vozili besna kola i uvek šetali najlepše devojke. Kod kuće nas je čekala nemaština i maštali smo o takvom životu. Ubrzo je 'postalo kul' da pušimo marihuanu, a droga se valjala u školskom dvorištu", priča naš sagovornik koji je već u osmom razredu počeo da guta i tablete.
U školi su primetili da se jedna grupa učenika čudno ponaša, pa su pozivali roditelje.
"Govorili su da smo delinkventi i da smo nekulturni. Bilo je očigledno o čemu se zapravo radi, ali niko nije želeo da se bavi time. Jedva su čekali da završimo osmi i da 'problem' pređe u srednju školu. Često su mi govorili da sam propalitet i da neću ni zanat završiti. Počeo sam da im verujem. A voleo bih da je neko primetio da mi treba pomoć", kaže J. P.
Ubrzo je i sam počeo da valja marihuanu i tablete, a dileri su ga plaćali drogom. Po upisu srednje zanatske škole poželeo je "nešto jače".
Nije bio punoletan kada se navukao na heroin. Nikada, kaže, nije "bio na igli", ali je bio zavisnik, za drogu nije imao novca i zato je i sam počeo da diluje.
"Nema opravdanja za mene. Nikada nisam prišao školi sa robom, a kada bi mi prišao maloletnik, oterao bih ga. Zato sam jednom i dobio batine", tvrdi J. P.
Nikada neće zaboraviti trenutak kada se sve promenilo, kaže. Sa 26 godina je završio na toksikologiji, gde su mu jedva sačuvali život. Minuti su ga delili od smrti. Kada se probudio, roditeljima je ispričao sve i uz njihovu pomoć počeo je da se skida.
"Najlakše je kriviti druge, ali opet, bio sam dete. Podigao bih spomenik bilo kojem profesoru samo da me jednom prijavio. Čist sam pet godina, položio sam razliku predmeta za četvrti stepen i danas završavam višu školu. Ako želite da se izvučete iz pakla, to možete, ali ne očekujte pomoć, jer je nema", zaključuje J. P., navodeći da čak i danas ima želju da se vrati na stari put, ali da tome odoleva.
Izvor: Blic