Mi možemo do mile volje da pričamo o ekologiji, o neophodnosti reciklaže, o potrebi da se stanovnišvo informiše, ali, da li obraćamo dovoljno pažnje na obrazovanje dece o ovoj bitnoj temi?
Rešili smo da saznamo, pa smo posetili beogradske vrtiće i pitali najmlađe šta oni misle da je reciklaža.
Ana, 5: "Kada nešto što neko misli da je đubre, postane nešto."
Stefan, 4: "To je različito đubre, od njega može da se napravi nešto."
Nikola, 6: "Od starih novina se prave nove novine, i baba kaže da će zato deda da se svađa sa novinama."
Irena, 4: "To je kad moj tata odnese stari tatavizor(televizor) i baci ga, i onda ode i kupi novi, veliki."
Milena, 6: "Kad sve što je đubre uđe i jednu mašinu i izađe nešto novo i lepo."
Uglješa, 5: "To je kad tatine limenke od piva proguta džinovska ptica(Ptica robot za reciklažu) u parku i oni kažu da se od toga pravi bicikla, a ja ne znam kako.
Koliko se radi na tome da deca shvate ekološka načela, reciklažu i zagađenje, rekla nam je Tanja Ćirić, vaspitač.
"U svakodnevnim aktivnostima radi se na edukovanju dece predškolskog uzrasta, pre svega negovanjem i razvijanjem navika zdravog života, zatim razvijanjem pravilnog odnosa brige prema okolini, biljkama, životinjama i okruženju."
U okviru svojih godišnjih i mesečnih tema kojima se bave u predškolskom uzrastu, vaspitači vrlo često detaljno, a kroz igru, sa decom prorađuju teme kao sto su ekologija, reciklaža, briga o planeti ili upoznavanje planete, kao i objašnjavanje pojmova zagađenja i reciklaže.
"Na ekološkom obrazovanju predškolske dece se radi i svakodnevno i tematski. Poenta je u tome da dete predškolskog uzrasta kroz igru vrlo lako usvaja bitna ekološka pravila i onda ih primenjuje u svakodnevnom životu i često pokušava da edukuje odrasle tj. svoju porodicu, prenoseći iskustva iz vrtića."