Hrvatska privreda i nije tako sunčano, tim rečima Financial Times na početku svoje analize opisuje sliku sunčane hrvatske plaže.
"Hrvatska je mala zemlja koja je tek prošle godine ušla u Evropsku uniju, a nije ni deo eurozone. Ima prelepa ostrva i plaže gde je život naizgled prijatan. Zbog toga Hrvatska i njeni problemi često ostanu nezapaženi".
No, zemlja je već šestu godinu u recesiji, a za to vreme izgubila je gotovo 13 posto svog BDP-a. Nezaposlenost se kreće na nivou od oko 17 posto, a među mladima doseže gotovo 50 posto.
Vladi nedostaje energije u sprovođenju reformi, to je socijalna katastrofa
To je socijalna katastrofa koja se ne razlikuje previše od one koja je u poslednjih pet godina zadesila Grčku i Španiju. U Hrvatskoj, baš kao i u Grčkoj, postoji neefikasan javni sektor sa zaposlenima na poslovima koji očito ne služe javnom interesu i samo prikrivaju pravi nivo nezaposlenosti. Ovaj problem je uvećan nedostatkom kompanija iz privatnog sektora koje bi mogle da stvore radna mesta i uspešno se takmiče na EU tržištu.
Jasno, opšta slabost evropske privrede objašnjava neke od hrvatskih poteškoća, ali ne sve. Kada je agencija za kreditni rejting Moody's snizila rejting Hrvatske na nivo "smeće" prošle godine, kao jedan od glavnih razloga navela je inertnost vlade u sprovođenju reformi. Bila je to poštena ocena.
Vladi levog centra nedostaje energije, želje i samouverenosti u izvršavanju esencijalnih reformi kao što su velike promene u državnom sektoru i stvaranje preduzetničke klime koja bi bila atraktivna stranim investitorima. Programi privatizacije nemaju nikakav smer. No kada je konzervativna stranka bila na vlasti njihov rezultat bio je mrvicu bolji.
Ipak, svi oni troše previše vremena igrajući se politike u vlastitu korist, što je posebno bilo očito u SDP-ovom izbacivanju bivšeg ministra financija Slavka Linića iz stranke koji se usudio govoriti u korist ekonomskih reformi.
Kada će Hrvatska napokon zasukati rukave i modernizovati državu?
Nije slučajnost što zemlje poput Makedonije, Srbije i Slovenije, koje su također poput Hrvatske nekad bile deo Jugoslavije, imaju velikih poteškoća u prihvatanju ekonomskih reformi u proteklih 20 godina. Tradicija zapošljavanja u državnom sektoru po političkoj liniji teško izumire u jugoistočnoj Europi.
Članstvo u Evropskoj uniji trebalo je da pomogn zemljama središnje i istočne Europe snabdevajući ih milijardama evra kroz fondove regionalne pomoći kako bi se taj novac uložio u modernizaciju infrastrukture i slične projekte. Odličan primer je Poljska koja je pametno iskoristila novac, kao i Španija 1990-ih.
Međutim, Hrvatska se pokazala izuzetno sporom u korišćenju sredstava koje im je EU stavila na raspolaganje u svrhu razvoja sedam godina pre priključenja samoj EU. Državi hitno treba da pronađe efikasne menadžere i jasan pravni okvir.
"Efektivna upotreba EU sredstava biće ključna za izvlačenje Hrvatske iz vlastitih navika. Ali najvažnije od svega, Hrvatskoj treba dašak svežeg vazduha u političkim i administrativnim redovima. Bilo bi previše od njih očekivati da priznaju svoje nedostatke i greške iz prošlosti. No mogu li barem da zasuču rukave i započnu već odavno zakasnelu modernizaciju hrvatske države?", pitanjem tekst o hrvatskoj privredi zaključuje Financial Times.
Izvor: index.hr