Oprezno: Vodene tobogane niko ne kontroliše
To otkriva arhitekta Marko Stojčić iz kompanije za kontrolu dečjih igrališta i sportskih terena “Arhitekton”.
- Ne znači nužno da nijedan od tih parkova nije bezbedan, već da njihovu bezbednost niko nije kontrolisao. Zakon o opštoj bezbednosti proizvoda upućuje na obaveznu proveru bezbednosti svega što je za javnu namenu pa, između ostalog, i akva-parkova. U praksi se, međutim, kontrola skoro i ne sprovodi - ističe Stojčić.
Ići bez slušalica
Pre igre u akva-parku deca ne smeju da oblače odeću sa učkurima, niti da imaju gajtane oko vrata, poput onih od slušalica, zbog opasnosti da bi mogli da se zakače za tobogan.
Usled nepoštovanja standarda u akva-parkovima, deca mogu zadobiti ozbiljne povrede, pa čak i one sa fatalnim ishodom.
- Teže povrede mogu nastati rušenjem neadekvatnih toboganskih konstrukcija. Niz povreda mogu uzrokovati i neadekvatno obrađene i dimenzionisane toboganski ili bazenski elementi - upozorava Stojčić. Mame i tate uvek od vlasnika parka mogu da traže sertfikat o bezbednosti i da, ako sertfikata nema, objekat prijave opštini. Kontrolu bezbednosti parkova trebalo bi da zahteva lokalna samouprava, a sprovodi akreditovano kontrolno telo. Ako se, recimo, luna-park nalazi na komunalnoj površini, kontrolu bi trebalo da radi komunalna inspekcija.
- Najdalje se otišlo u pogledu igrališta na javnim površinama, s obzirom na to da je većina lokalnih samouprava svesna da kroz javne nabavke mora da propiše da je oprema u skladu sa standardima. Kad je reč o akva-parkovima, instanca koja bi morala da ih uslovi da te standarde ispune jeste služba koja im izdaje građevinsku i upotrebnu dozvolu - kaže Stojčić.
izvor: Blic