Austrijski student prava koji godinama vodi borbu protiv Fejsbuka zbog načina na koji tretira privatnost korisnika pokrenuo je kolektivnu tužbu protiv ove društvene mreže. Maks Šrems (26), od američke kompanije traži obeštećenje od 500 evra za svakog korisnika koji se pridruži tužbi i poziva milione ljudi iz celog sveta da se uključe.
Po austrijskom zakonu, grupa ljudi može da prenese ovlašćenje za finansijska potraživanja na jednu osobu, u ovom slučaju na mladog Bečliju. Tužba je podneta privrednom sudu u Beču. Sve do poslednjeg ročišta procesu mogu da se pridruže korisnici iz celog sveta, osim SAD i Kanade, pošto su oni prihvatili uslove američkog ogranka kompanije, dok se u ovom slučaju tuži centrala u Irskoj, nadležna za ostatak sveta. Glavni tužitelj kaže da je dugačak spisak načina na koji Fejsbuk krši zakone o privatnosti, ali da se usredsredio na najočiglednije: slaba zaštita podataka, učešće u programu "Prizma", praćenje korisnika na drugim sajtovima preko "lajk" tastera i slično.
Ukoliko pobedi ili se nagodi, Šrems će ravnopravno podeliti osvojenu sumu svima koji su se pridružili tužbi preko formulara na sajtu fbclaim.com. Sve troškove pokriva jedna nemačka kompanija za finansiranje parnica koja će u slučaju pobede dobiti 20 odsto od dodeljenog novca, pošto se odbiju sudski troškovi. Korisnici koji se priključe tužbi neće snositi nikakve pravne ni finansijske rizike, jer sve troškove i pravne posledice snosi Šrems kao glavni tužitelj, piše na sajtu. Inače, u teoriji, "Fejsbuk" može da izbriše nalog nekog ko se pridružio, ali to je malo verovatno i predstavljalo bi lošu reklamu. U formular na engleskom ili nemačkom unose se osnovni lični podaci, uz fotografiju važeće lične isprave.
Žarko Ptiček, direktor firme za pružanje usluga u visokotehnološkim pravnim stvarima, kaže da ne može da kaže koliko je bezbedno priključenje ovoj inicijativi, jer to nije pravno pitanje.
"Što se pravnog aspekta davanja punomoćja tiče, ono prema našim propisima iziskuje potpis na papiru sa tekstom punomoćja, koje je sačinjeno na jeziku koji vlastodavac razume. Navedeni slučaj ne spada u mesnu nadležnost sudova u Republici Srbiji. Skrenuo bih pažnju da podacima o bankovnim računima građana, prikupljenim na ovakav način, mogu da se izvrše zloupotrebe i prevarne radnje, ne samo tako što se će sa računa ukrasti novac, već i tako što će se ti računi koristiti u druge protivpravne svrhe, gde se građani ne bi pojavili kao oštećeni, već i kao saučesnici."
U obrascu za priključivanje tužbi za sada se ne traži broj bankovnog računa. Na sajtu je detaljno objašnjeno da će svi podaci biti šifrovani tako da mogu da se vide samo na posebnom kompjuteru nepovezanom na internet.
Šrems ističe da ne tuži Fejsbuk zbog novca već zbog principa, da bi ga naterao da konačno počne da poštuje evropske zakone o zaštiti podatka. Njegova grupa "Evropa protiv Fejsbuka" nije baš imala uspeha u procesima u Irskoj. Pošto je tamošnji poverenik za informacije zaključio da nema osnova za istragu povodom tvrdnji da su američke kompanije pomagale američkoj službi NSA da prikuplja privatne podatke o građanima EU, Šrems se žalio Irskom vrhovnom sudu, a on je nedavno prosledio slučaj Evropskom sudu pravde.
Najveća onlajn društvena mreža ima 1,32 milijarde korisnika. U drugom tromesečju je zabeležila porast prihoda od 61 odsto zahvaljujući reklamama na mobilnim platformama, što je dovelo do rekordnog rasta akcija i podiglo vrednost kompanije na skoro 200 milijardi dolara.
Izvor: Politika