Da li već danima ili čak nedeljama imate sledeće simptome, kojima čak ne možete jasno da utvrdite uzrok:
1. razdražljivi ste
2. histerični ste
3. preemotivno reagujete na sve
4. svaki, pa i najsitniji problem, dovodi vas na ivicu nervnog sloma
5. svi vas iritiraju i sve vas izluđuje
6. brecate se i izdirete na nedužne drage ljude, pa se nakon toga osećate još gore
7. bezvoljni ste i usporeni, otaljavate posao
8. premoreni ste i želite da pobegnete od svega
9. loše vesti u medijima vas ne pogađaju, već čine da samo još više otupite
10. primećujete sve ovo i kod ljudi koji vas okružuju?
I mi sad treba da navedemo šta se od toga odnosi na nas.
Komentari su - svih 10 stavki.
I zaista, šta se to dešava ovih dana? Kao da je cela Srbija poludela. Danima pada kiša, od pritiska nas boli glava, samo nam se spava, plačemo (priznali su čak i muškarci!). Evo, ja sam jutros plakala, nisam mogla da nađem ključ od kuće, a bus kreće za 10 minuta, a te pare za taksi neću da potrošim na dvominutnu vožnju nego na klopu. Lažem, na cigarete.
S obzirom na to gde živimo i kakve vesti pratimo iz sata u sat, opkolile su nas razne teorije i teorije zavere.
Prvo - za sve to kriv je HAARP.
Vikipedia kaže da je to “američki civilni i vojni istraživački program pri kojem se koriste visoko frekventni radio-talasi za istraživanje gornjih delova zemljine atmosfere”.
Ma da.
“Druga svrha je istraživanje širenja radio-talasa komunikacije i navigacije.”
To je to, navigacija oblaka. Zato nas je okovala jesen/zima usred leta. Zato nam se plače, zato nismo produktivni, zato se svađamo sa najmilijima.
Drugo - za sve su krive starlete. Kad ih vidimo kako uživaju u svojim bazenima, liftovima, vilama, pa čak i u Versaće vazama, na morima i jahtama, a mi sedimo u kancelarijama dok napolju lije kiša, plače nam se - iz mnogo razloga. Idu nam opasno na živce. Zašto bre one sve to da imaju, a da lenčare, a mi i naše diplome da gledamo u kišne prozore i očajno zaključimo da nemamo kišobran i da smo obule svoje najbolje cipele.
Treće - definitivno smanjuju plate i penzije za najmanje 10 odsto. Alo bre! Evo, već mi naviru suze na oči... Gospodine Vujoviću, da li smo vas čuli dobro? Trebalo bi da budemo zahvalni, jer je onaj prošli, što je dao ostavku, Krstić, hteo da smanji penzije za najmanje 20 odsto, a plate za najmanje 15 odsto, pa još da otpusti minimum 160.000 zaposlenih u javnom sektoru i poveća cene struje za 30 odsto. Ovi su nam zapravo učinili uslugu. Pa hvala vam, idem sad da kupim najjeftinije maramice koje postoje, veliko pakovanje, naravno - više se isplati, a i trebaće mi.
Četvrto - globalna depresija. Dok je sijalo sunce svi smo bili u nekoj euforiji: napolju smo, pijemo kafe, idemo u posetu rodbini, prijateljima, uveče smo na ludim žurkama na otvorenom, na Adi smo, vozimo bajs... nemamo vremena za tužne vesti. A onda je pala kiša, počela je oluja, na pojedinim mestima nestala je i struja, sa tim i internet, sa njim i Fejsbuk, Instagram, Tviter, Tumblr, ma sve je nestalo.
Okrenuti sebi samima prvi put posle nekoliko nedelja, pa čak i meseci, počinje da nas hvata panika. Kao što je Erih From rekao u “Umeću ljubavi”, koncentracija je važna. Sedeti sam, bez nadražaja sa strane, u ovom slučaju TV-a ili interneta i misliti o sebi. To je jedna od najtežih stvari na svetu.
I onda se desi ono što je navedeno u gorepomenutom Fejsbuk statusu. Kao kad se zviznete onako brutalno (možda vam i nešto krcne), pa u tom prvom momentu ne osećate bol jer ste u šoku, a onda kad se mesto udarca ohladi i vi izađete iz adrenalinskog šoka, bol naleti u vrelim talasima. E, ovo na to liči. Zarobljeni u kućama sa modricama, kao omamljeni nekim gasom, blažim oblikom suzavca...
Da li su nam te modrice naneli političari, da li su nam suzavac bacile starlete, a kišu doneli likovi izvučeni iz teorija zavere, nije bitno. Važno je kako ćemo iz toga da se izvučemo (pre nego što dođe Branko).
Najpre moramo prestati da tražimo krivca po društvenim mrežama, među bivšim prijateljima, partnerima, u oblacima, pa čak i među političarima, verovali ili ne.
Umesto toga treba da nađemo rešenje za probleme - u sebi. Da uživamo u sebi. Nikad ranije ljudski rod nije bio više narcisoidan, a manje voleo sebe, zasita.
Ima ona poznata - sreća je u malim stvarima, a ja bih to prepravila i rekla sreća je u velikim stvarima, samo te stvari morate videti tako - kao velike.