Iako priča o "staroj Srbiji" traje već decenijama, u narednih nekoliko godina dostićiće svoj vrhunac. Prema rečima Ivana Marinkovića, istraživača u Centru za demografska istraživanja Instituta društvenih nauka zbog pada stanovništva, pored demografskih, uskoro nas očekuju i veliki ekonomski problemi.
"Veliko je pitanje da li ćemo ekonomski moći da izdržavamo pad stanovništva i sve veći broj starih u zemlji. Generacije rođene nakon Drugog svetkog rata, u tom bebi bumu, kojih je u našoj zemlji najviše, uskoro će ući u kategoriju starog stanovništa, penzionera i bićemo u velikom problemu kako ekonomski to izdržati", smatra Marinković.
Starosna struktura u našoj zemlji narušena je odavno, a prosečna starost građana se povećava iz godine u godinu, i trenutno iznosi 43 godine.
Prema rečima Marinkovića, imamo mnogo više stanovništva koje je starije od 65 godina, nego onog mlađeg od 15.
"Srbija ima dobre podsticaje rađanja, ali je problem što te mere ne sprovodi kontinuirano. One se često prekidaju i ljudi nemaju tu vrstu sigurnosti koja je potrebna za planiranje porodice", smatra Marinković.
On objašnjava i da da bi se sprovela prosta reprodukcija, neophodno bi bilo da žene rađaju 2,1 dete tokom života. Sve i da se do takve reprodukcije dođe, Srbija ne bi imala pozitivan prirodni priraštaj u narednih 20, 30 godina.
U prilog ovome govori i činjenica da prema izveštaju Republičkog zavoda za statistiku u Srbiji samo osam opština ima pozitivan prirodni priraštaj.
Na prvom mestu je Novi Pazar sa 8,6 promila, zatim Tutin (7,9), Preševo (4,5), Bujanovac (2,6), Novi Sad (1,8), Sjenica (1,4) i beogradske opštine Zvezdara (1,0) i Surčin sa 0,4 promila.
Poređenja radi, dok u Srbiji godišnje nestane grad veličine Jagodine, na Kosovu nastane jedan mali grad – godišnje se na Kosovu rodi više od 27.000 beba, a umre oko 7.000 ljudi.
Dok stanovništvo Srbije bude izumiralo, prema prognozama istraživača u Centru za demografska istraživanja Instituta društvenih nauka, Srbiju će naseljavati ljudi poreklom iz Afrike, a vrlo je moguće da će nas upravo oni izvući sa ekonomske tačke gledišta.
"Jedina izvesna situacija je imigracija stanovništva. Afrički kontinent doživljava bum, a nije dovoljno razvijena da prehrani stanovništvo, a kako je Evropa najbliža, očekuje se veliki priliv tog stanovništva na naš kontinet. Iako će oni najpre birati zemlje koje su u Africi imale kolonije, u jednom trenutku, ni te, zapadne, zemlje neće više moći da ih primaju i počeće da se šire istočnim delom Evrope", objašnjava Marinković.
On dodaje da je to jedni način da se popravi situacija i da naša ekonomija preživi.
Izvor: Telegraf