Ovi pravni poslovi moći će da se obave isključivo kod javnog beležnika, odnosno notara i to u onim opštinama u kojima su otvorene notarske kancelarije - njih 94, za teritoriju 32 osnovna suda.
Ostale pravne poslove građani će moći da završavaju i na staroj adresi - u sudovima i organima lokalne uprave - i u kancelarijama poslenika nove profesije.
Na primer, za sastavljanje testamenta, ostavilac će biti slobodan da izabere da li će izjavu poslednje volje dati notaru, sudiji, advokatu, ili će testament sastaviti svojeručno, a kod notara ga samo ostaviti na čuvanje.
Svaka opština u obavezi je da ima najmanje jednog javnog beležnika, a po Zakonu na svakih 25.000 stanovnika dolazi po jedan javni beležnik.
Prvi notari su položili zaktevu 7. avgusta, a 15. avgusta je formirana Komora javnih beležnika. Za predsednika Komore izabran je Miodrag Đukanović, javni beležnik za područje Prvog osnovnog suda u Beogradu. Njegov zamenik biće Miodrag Glišić, javni beležnik za područje istog suda.
Komora će narednih dana predložiti Vladi Srbije tarife za određene usluge koje će građani plaćati javnim beležnicima, a Vlada će konačnu odluku doneti najkasnije do 1. septembra, nakon što prvi beležnici počnu sa radom.
Javni beležnici će koristiti pečat koji zamenjuje pečat suda, a za notarsku uslugu građani će ići u notarijalnu kancelariju koja će biti obeležena posebnom tablom na zgradi u kojoj se kancelarija nalazi.
Registar ovih kancelarija tek treba da bude objavljen.
U slučaju starosti, bolesti ili izdržavanja zatvorske kazne, javni beležnik će ići kod stranke.
Na predlog Ministarstva pravde Skupština Srbije bi do kraja meseca trebalo da usvoji i brojne zakonske izmene da bi se stekli uslovi za nesmetan početak rada javnih beležnika 1. septembra.
Usluge koje preuzimaju notari
- ugovori o raspolaganju nepokretnostima (na primer, ugovori o prodaji ili poklonu stana)
- ugovori o razmeni nepokretnosti hipotekarni
- ugovori ugovori o zakupu poslovnog prostora
- ugovori o doživotnom izdržavanju
- ugovori o ustupanju i raspodeli imovine za života
- bračni ugovori
- sporazumi supružnika o deobi njihove zajedničke imovine.
- testament
- izjava o priznanju vanbračnog očinstva
- punomoćje za podizanje isprave
- overa potpisa na punomoćju koje se izdaje radi davanja nasledne izjave
- overa potpisa na koalicionom sporazumu između političkih stranaka radi zajedničkog učešća na izborima
- izjava o prihvatanju nasledstva
- izjava o odricanju od nasledstva
- izjava o priznanju vanbračnog očinstva
- izjava kojom se izgubljena isprava oglašava nevažećom
- izjava o pristanku na veštačku oplodnju
- zapisnike o proceni imovine
- zapisnike o otkazivanju ugovora o zakupu -zapisnike o vraćanju novca ili stvari poveriocu
- uzimanje nasledne izjave
- donošenje ostavinskog rešenja
- izdavanje potvrde da je neko živ
- izdavanje potvrde da je nekome saopštena neka izjava
- uređivanje međa postupak za deobu zajedničkih stvari
- dostavljanje podnesaka dostavljanje poziva za ročišta
- dostavljanje sudskih rešenja dostavljanje presuda
- isprava
- novca
- dragocenosti
- slika
- umetnina
- hartija od vrednosti
Prava, obaveze i odgovornost notara
Dužnost notara pored ostalog je i da proverava zakonitost poslova zbog kojih je angažovan i da postupak bude legalan po sve strane, a ne samo za njegovog klijenta.
Primera radi, kada je u pitanju kupoprodaja nepokretnosti notar je dužan da proverava da li stan može da se proda, da li je prodavac zaista vlasnik, da li je stan već nekome prodat (što je doskoro bila uobičajena pojava u Srbiji), da li je uknjižen, da li kupac uopšte može da kupi stan i drugo.
On će imati pravo da odbije da sačini ispravu ili ugovor ukoliko smatra da je posao o kom je reč nezakonit.
Za svoj rad odgovaraće disciplinskoj komisiji Komore javnih beležnika, a najteža kazna je oduzimanje zvanja trajno ili privremeno.
Osim disciplinske snosiće krivičnu i prekršajnu odgovornost, a za svoj rad odgovaraće i novčano, kroz depozit i ugovor o osiguranju.
Uvođenje javnog beležništva će našu zemlju približiti savremenim pravnim tokovima, doprineti pravnoj sigurnosti, bržem odvijanju pravnog prometa i sigurnom ostvarivanju zaštite prava i interesa građana.
Srbija je poslednja država u okruženju koja uvodi notarijalni sistem. On u Crnoj Gori postoji već dve godine, a u Hrvatskoj više godina.
Izvor: Blic