Aplikacija WeChat, svojevrsni kineski pandan WhatsAppu, danas ima 200 miliona korisnika van Kine. To govori poslednji kvartalni izveštaj kineske internet kompanije Tencent. Dodaje se da 438 miliona korisnika pametnih telefona koristi upravo ovaj kineski servis za četovanje. Istovremeno, WhatsApp, kao lider na svetskom tržištu, ima oko 500 miliona aktivnih korisnika.
Ali dok kineski sektor ineterneta ubrzano raste i van granica domaćeg tržišta, Peking uvodi sve stroža pravila u komunikaciju na globalnoj mreži. Tako je početkom avgusta državna Kancelarija za internet-informacije donela nove regulative za čet servise. Njima je predviđeno da samo kompanije registrovane u Kini mogu da prenose čet poruke. Pored toga, korisnici moraju da budu registrovani pod svojim pravim imenima, a svaka registracija je podložna je proveri.
Kineska novinska agencija Sinhua izveštava da su već neki korisnici WeChata privođeni uz optužbu da su „širili glasine iz stranih medija“. Izveštaji ove agencije direktno se odnose na nova pravila u čet servisima, za koja se tvrdi da „štite dovoljan nivo slobode govora“. Međutim, neposredno pošto su nova pravila objavljena, vrednost akcija kompanije Tecen rapidno je pala. Eksperti smatraju da stroža regulativa može da zakoči razvoj platforme WeChat, navodeći korisnike da se okrenu drugim servisima.
YouTube, šta je to?
Koja bi onda bila alternativa za kineske korisnike aplikacija za razmenu poruka? Osim WeChat i druge slične domaće aplikacije su pogođene novim državnim pravilima. Sa druge strane, postoje problemi i u korišćenju inostranih servisa. Aplikacije kao što su južnokorejski Line ili japanski KakaoTalk prestale su sa radom pre par meseci. Kineski zvaničnici tvrdili su da teroristi za komunikaciju, između ostalog, koriste ove dve platforme. Između Pekinga i Seula trenutno se vode diplomatski razgovori o skidanju zabrane korišćenja servisa Line.
„Vlasti žele da korisnike okrenu domaćim internet servisima“, smatra programer Hao Peikjang iz Šangaja. On za DW kaže da kineske IT kompanije već godinama posluju pod budnim okom vlasti. Čet aplikacije nisu i jedni strani internet proizvodi koji su ograničeni ili potpuno blokirani u Kini. I Googleova pošta je često nedostupna, pa su se mnogi kineski korisnici prebacili na domaće operatere. Drugi primer je YouTube, koji je takođe u vlasništvu Googlea. Mnogi korisnici interneta u Kini uopšte nisu upoznati sa ovom, u njihovoj zemlji, blokiranom platformom, pa zato koriste samo kineske portale Youku ili Todou daily, čiji je sadržaj podvrgnut strogoj kontroli.
Opasna izlolacija
Strani sajtovi za čuvanje podataka, kao što su Dropbox ili OneDrive takođe su pod pritiskom u Kini i često su nedostupni. Hao Peikjang smatra da ovakve mere mogu preusmeriti kineske korisnike na domaće interenet stranice, ali istovremeno i naneti štetu kineskoj IT industriji:
„Ranije su vlasti smatrale da previše kontrole može ugroziti mlad internet sektor u zemlji. Ali danas se smatra da je kineski internet sektor dovoljno jak i nezavisan od stranih servisa, i da može odgovoriti na većinu potreba domaćih korisnika.“
Stručnjak za internet tehnologiju ocenjuje da je upravo to „opasan stav“ i dodaje: „U Kini trenutno postoji euforija jer se smatra da joj je ekonomija nezavisna od ostatka sveta. Upravo to nas može odvesti u izlolaciju.“ Uzimajući u obzir trenutne inovacione trendove u svetu interneta, Hao smatra da ovakva izolacija može biti problem, ne samo za tehnološki sektor već za kinesku ekonomiju u celini.