To je juče potvrdio jedan od direktora u „Hrvatskoj elektroprivredi“ i time praktično otvorio još jednu „ljutu“ temu u rovitim odnosima između dve države. Kako prenosi sagovornik, hrvatska strana poziva se na navodna svoja ulaganja u TENT pre raspada Jugoslavije, a koja su, prema njihovim računicama, oko 120 miliona evra. U HEP su izračunali da bi ta investicija, zajedno sa kamatama, danas vredela oko dve milijarde evra i otuda će se tolika cifra naći na zahtevu koju bi uskoro mogao da stigne u Beograd. Uz sve to, Hrvati od naše države nameravaju da traže i besplatnu struju za njihovu godišnju potrošnju!
wikipedia: mickey mistique
U Vladi Srbije i EPS nisu želeli javno da komentarišu ove nove zahteve iz „lijepe njihove“. Ali, nezvanično nam je rečeno da je reč o političkom pitanju i da se ono „otvara za tamošnju partijsku upotrebu“.
- Poznata su nam ta potraživanja koja datiraju još od pre dve decenije i verujte da naša država ima strategiju kako će da postupi ukoliko nam taj zahtev zvanično stigne iz Zagreba. Ali da ta njihova priča ima čvrsto uporište, verujte da ne bi čekali 20 godina da je otvore - kaže sagovornik iz Vlade.
Zagreb bi želeo odmah da od Srbije naplati svoja potraživanja. Naša zemlja, s druge strane, predlaže da se čisti računi srede nakon sukcesije imovine bivše zajedničke zemlje, otprilike isto ono što su tražili i Slovenci oko Ljubljanske banke. Slični problemi ne tište samo Hrvate i Srbe, već su i Slovenci zainteresovani da se reše dugovi iz prošlosti i njihovo ulaganje u elektrane u BiH. Tako je nedavno pokrenuta i arbitraža kako bi se utvrdilo koliko BiH duguje Slovencima još iz vremena Jugoslavije kada severne republike ulagale u elektrane u ekonomski siromašnijim republikama, a završni računi nisu svedeni još od raspada bivše države.
S druge strane, dugovanja koje „Hrvatska elektroprivreda“ ima prema komšijama su „tabu tema“.
Nekoliko stotina miliona evra za nikad plaćenu struju Republici Srpskoj, Zagreb ne spominje. Situacija je drugačije i kod hidroelektrane „Dubrovnik“, jer bi u tom slučaju Hrvatska odmah morala da plati Republici Srpskoj velike pare, koje, očito, nema. Naime, elektrana u Dubrovniku je devedesetih godina prošlog veka bila deo tri elektrane, od kojih su sve u Bosni i Hercegovini, a i danas su akumulacijski potencijali ove države. „Elektroprivreda Srbije“ je preuzela obavezu od Srpske da raščisti te račune, ali stručnjaci naglašavaju da će EPS najverovatnije morati da zatraži međunarodnu arbitražu, ako ne bude mogla da naplati potraživanje, a sve se čini da neće.
Zbog nerešenih finansija iz prošlosti, Hrvatska još uvek ne može ni da realizuje projekt „Dubrovnik 2“, mada ima predloga da se baš kroz izgradnju ovog objekta, nađe model vraćanja dugova „Elektroprivredi Srbije“.
Zasada o dugovima i potraživanju dugova zvanično u „Hrvatskoj elektroprivredi“ ne žele da govore. U svemu je i mnogo politike, pa će dalji razvoj hrvatsko-srpskih odnosa biti ključan i za rešavanje dugova iz prošlosti.
izvor: Kurir