U jednom beogradskom potkrovlju, u prelepom ambijentu ateljea jedne od mojih najdražih keramičarki mesecima je nastajala čarolija. Udruženim snagama magiju primenjene umetnosti su stvarale vešte ruke i pametna glava koja vrca od lucidnih ideja.
Poslednjih nekoliko godina , umetnica Sanja Sremac se sve češće igra različitim materijalima koje kombinuje sa keramikom, praveći najneobičnije spojeve iz kojih izrastaju unikatna upotrebna umetnička dela. I na ovoj postavci koncept se bazira na simbiozi i metamorfozi, ali u Sanjinoj režiji i izvedbi. Izložba dekorativnih i upotrebnih posuda (kutija, činija, šolja, flaša, vaza...) se sastoji iz četiri celine koje nam otkrivaju puteve kojima se Sanja kretala u ovoj najnovijoj misiji.
Simbiozom prirode - keramike i kostiju životinja (lobanje, vilice, riblje kosti...) i metalnih elemenata koje je stvorio čovek, Sanja svojim neobičnim i maštovitim kreacijama stvara novi život i udahnjuje novu energiju ovim odbačenim predmetima. Reciklirani metalni detalji (nitne, kašike, šrafovi, ekseri, federi, opruge...) precizno ukomponovani i ugrađeni u keramičke posude na postolju od prirodnih kostiju čine jednu skladnu celinu koja je postala Sanjina baza za ovu samostalnu izložbu.
Stvarajući drugu grupu eksponata koje čine pretežno kutije različitih veličina i formi, autorka se igrala sa metalnim delovima - sijalična grla, šrafovi, žica, kantal (pregoreli grejači keramičkih peći) i nitnama, intenzivnim crvenim i tirkiz detaljima savršeno inkorporiranim sa bojama zemlje koja čini osnovu svih Sanjinih posuda u tehnici kamenine.
Dokaz da se većina odbačenih stvari može iskoristiti i reciklirati na polju umetnosti je i treća celina unikatnih posuda. Život svoje i kose svog sina Matije je produžila dajući joj neku novu dimenziju i pravac, tako što ih je utkala u činije koje je pekla na 1260 stepeni ukrasivši ih metalnim zihernadlama.
Razne vrste ptica su "doletele" sa svojim raznobojnim perjem kako bi Sanji pomogle da realizuje četvrtu grupu za ovu postavku. Činije i kutije koje na sebi i u sebi imaju perje i svoja mala krila su odličan primer kako priroda i čovek mogu dobro sarađivati kada se slušaju i uvažavaju.
Sanjin atelje je prepun nekih starih, neiskorišćenih elemenata koji čekaju svoju priliku da postanu umetničko delo. U njenoj glavi se već sada krčkaju ideje za neku narednu izložbu. Njen vedri duh i ruke koje od blata (kako to samo ona ume da izgovori) naprave veliku magiju su već u niskom startu, spremne za nove kreativne akcije i avanture. Jedva čekam da vidim čime će nas iznenaditi!