Svoj ciklus radova Branka Đurašković (1984) objašnjava na sledeći način:
„Moj likovni svet, koncept stvaranja zasniva se na idealima ljubavi, lepote, na bajkovitoj poetici a u isto vreme nekim životnim trenucima svih nas koji su na mojim platnima prikazani nekada duhovito i romantično, a nekada trezveno i realno. Bajkovito sa potencijalnim scenarijima i neobičnim imenima kao što su „Očajanka“, „Pala muva na međeda“, „Taj ringišpil u mojoj glavi“ itd.
Moje slike jesu neka vrsta ogledala nas samih u kojima često možemo zapaziti ono što inače ne primećujemo na, ili u sebi. Baš zbog toga, likovi sa mojih slika se tako lako urezuju u pamćenje, pogledima „očijukaju“ sa posmatračima dok oni detektuju šta taj pogled zaista govori (prepoznati osećaj bez pitanja), tako lako postaju deo naše stvarnosti i nas samih.
Na svim slikama, crtežima, unosim – oslikavam simbole koji imaju univerzalna a ponekad i veoma intimna i samo meni poznata značenja što ipak ne čini da poruka ostane skrivena već svako vidi sebe u istoj.“
http://www.skc.org.rs