Dečko s kojim sam odmah osetila povezanost (mada sam, prethodno, uvek prevrtala očima kada neko kaže ‘odmah smo se skapirali’) je razlog mog slomljenog srca.
Bili smo zajedno na faksu, i nismo se odvajali. I problem je što sam od prvog dana diktirala tempo veze onako kako bih diktirala neki poslovni ugovor - morala sam da izađem kao pobednik...
Greška 1: “Blejimo često” siva zona
Marko i ja smo počeli često da blejimo zajedno početkom leta. I to je bila prva greška. ‘Bleja’ je termin koji muškarci i žene naših godina koriste za maskiranje straha od posvećenosti nekome. I umesto da sam sama sebi priznala koliko mi se dopada i, zapravo, bila u pravoj vezi s njim, ne - ja sam odlučila da budem kao riba u mutnom i plivam bez cilja.
Da sam mu priznala da želim da budem s njim i samo s njim, postojao je rizik da on neće želeti isto, pa bih se osećala poraženo i odbačeno. Ovako, zadovoljavala sam se tim da makar budemo u istom društvu.
Poveli smo onaj ‘hajde da malo usporimo’ razgovor. Umesto da sam mu odmah rekla da se ja ne viđam ni sa kim drugim, da ne planiram to da radim i da bih želela da postoji samo on, rekla sam da je sasvim okej sve što on hoće. Izgleda da je u današnje vreme nekoga zvati ‘dečkom’ ekvivalent rečenici ‘vereni smo’ ili ‘u braku smo’. Oprezne rečenice poput one ‘taj jedan dečko s kojim se viđam’ su, očito, bolja opcija (ili svet misli da jesu). Naravno, ovo funkcioniše samo neko vreme, jer ‘siva zona’ jako brzo dozlogrdi svima.
Naročito je bilo neprijatno kada bi me neko pred njih oslovio sa ‘Markova devojka’ ili njega ‘Enin momak’. A sve je moglo da bude jako jednostavno da smo samo bili iskreni...
Greška 3: Njuškanje
Naravno, nije mi đavo dao mira pa sam mu njuškala po Fejsbuk porukama. Znam da nisam imala pravo jer mu nisam bila devojka zvanično (mada, generalno, nikada nije okej prevrtati po tuđim stvarima, bilo virtuelno ili u stvarnosti), ali, bilo kako bilo, ovo je izazvalo kraj naše veze.
Uostalom, ako već osećate potrebu da nekom njuškate po stvarima, znači da postoji neko narušeno poverenje ili da vas nešto koči da potpuno verujete drugoj strani... Plus, činjenica da nismo zvanično zajedno mi je uvek ostavljala onog crva sumnje u glavi da on od mene nešto krije... stalno.
Greška 4: Ignorisanje osećanja
Dok sam mu gledala poruke na Fejsu, pročitala sam da je jednom drugu napisao da se viđa sa jednom devojkom (sa mnom) i još njih nekoliko. Bila sam toliko besna!
I tog trenutka sam odlučila da ću ga ostaviti, i to pre nego što mu kažem zašto. Sva osećanja koja sam imala prema njemu su nestala i logika je prevladala. Neću da dozvolim da sam nekome na drugom, trećem, stotom mestu, nezavisno od toga koliko ga volim.
Kada sam mu se suprotstavila objasnio je da je to rekao samo da bi ‘sačuvao reputaciju frajera’, i poverovala sam mu. Međutim, da sam popustila i oprostila mu, to bi bio dokaz koliko sam spremna da verujem u sve što mi kaže, pokazalo bi da sam ja ona koja voli više, i on bi uvek mogao da mi radi šta hoće. I ovo je nešto zbog čega jako žalim. Ne to što sam ga ostavila - žao mi je što nisam uzela u obzir svoja osećanja prema njemu nego sam se prepustila glupoj igrariji veza, gde se uvek gleda kome ide prevlast.
Sada ga oslovljavam sa ‘bivši dečko’. I sada shvatam da je to bila prava ljubav. Da sam bila pametnija, sve bih drugačije... Zato vas savetujem: veze nisu igre, te se nemojte igrati. Srce će vam biti zahvalno na duže staze.