Umetnica istražuje unutrašnje doživljaje pojmovnih varijanti ritma koristeći se tehnikom prevođenja njihovih datih vrednosti u crtež, a zatim crteža u prostor, i to upravo kroz seriju prostornih crteža koji se kroz interakciju sa svetlošću vraćaju u novi dvodimenzionalni oblik kao projektovane senke.
Izložba Ane Đorđević, Ritam sastoji se iz jedanaest skulptura od metala, grupisanih u četiri tematske celine koje karakteriše uzajamno prožimanje linija, njihovi tokovi i snažno akcentovan ritam. Skulpture su postavljene tako da se vrši umnogostručavanje linijskih elemenata i njima formiranih odnosa kako bi se dočarao pokret, čineći vizuelno kompleksnu celinu.
Za razliku od dosadašnjih radova umetnice, koji su bili zasnovani na ličnim doživljajima, osećajima i osećanjima, Ritam je nastao kroz istraživanje svetlosnih i optičkih pojava sa ciljem interakcije sa prostorom i stvaranja nove dimenzije.
Skulpture su izložene svetlosnim izvorima, čime ostvaruju interakciju između prostora, senke i objekta. Poetična transformacija se poigrava percepcijom posmatrača i sugeriše prisustvo nevidljivog, ocrtavajući druge dimenzije u odnosu na prostor i sam objekat. Skulpture osvajaju prostor čime ostvaruju kontakt sa publikom. Pod svetlima one postaju aktivni performeri - objekti postaju animirani, a njihove senke grafičke koreografije. Senka kao trenutni trag iscrtava prolaznost i vreme, trenutno stanje.