Plasman u večerašnje (21.00) finale Svetskog prvenstva protiv Amerikanaca nije narušio svakodnevnu prepodnevnu rutinu Stefana Markovića.
Doručak na terasi madridskog hotela “Melija Kastilja”, dok se sunce probija kroz oblake nekarakteristične za ovo podneblje. Da li se nešto promenilo u odnosu na prošlu noć, koja je reprezentativcima Srbija izgledala kao san iz kojeg ne žele da se probude.
- Još nismo svesni da igramo finale Svetskog prvenstva, o tome smo svi sanjali. I u Granadi smo igrali dobro, samo nam je nedostajao kontinuitet. Bilo nam je potrebno nešto da nas udari. Utakmica sa Grčkom nam je pokazala da možemo da budemo odlični. I protiv Brazila smo igrali treću četvrtinu sjajno, protiv Španije takođe. Samo nam je nedostajalo 40 minuta. To je razlika.
Postoji nešto što ovu reprezentaciju razlikuje od prethodnih, a Stefan je bio deo svih još od 2007.
- Za 12 godina propustio sam jedno juniorsko i jedno seniorsko leto. Bilaje dobra atmosfera i ranije,a kada dođu rezultati sve se pomnoži sa deset. Zna se ko šta radi, svako ima svoju ulogu u timu i mora da je odradi na najbolji način. Naravno, tu su četvorica vrhunskih igrača, koji pokazuju da su vanserijski talenti.Oni nas vode, a mi smo tu da im pomognemo i olakšamo da njihovo znanje dođe do izražaja.
Bez Markovićeve uloge ni predstava Srbije ne bi opstala ovoliko dugo na španskoj pozornici.
- Pokušavam da svaki put povučem momke i motivišem ih svojom energijom. Svako radi ono za šta ima kvalitet. Ja od toga ne bežim, drago mi je što mogu tako da pomognem. Sa ovakvim momcima, to je lako.
Svaka kap njegove energije biće nam potrebna za duel sa američkim energetskim atomskim bombama.
- Ostaje nam još 40 minuta da pokažemo sve što smo do sada radili. Svašta se dešava u ovom sportu, nešto što niko ne može da zamisli. To je lepota košarke. Ako će da nas pobede, neka nas pobede. Ali, nikada nema predaje. Takva je moja priroda. Imamo srebrnu medalju u džepu i to samo može da nam bude motiv.
Mnogi se pitaju u čemu je tajna Đorđevićevog dodira, koji je dobru ekipu pretvorio u fenomenalnu.
- Nekada pomislim da bi Sale ušao na teren da igra, koliko je duboko u svemu ovome,sa kakvom energijom i željom radi. Od prvog dana nam govori: „Verujte u sebe! Dobri ste igrači.“To ponavlja već dva meseca. Ubedio nas je, a to je mnogo važno. Bilo koji igrač sa samopouzdanjem je opasan igrač. Sale je to usadio u svakog od nas.
DEVETI MESEC
PORODICI Marković uskoro stiže najveće pojačanje.
- Žena mi je trudna, ulazi u deveti mesec. Sva sreća što ovo nerviranje nije došlo ranije. Presrećni su zbog svih nas, znaju šta smo prošli i čega smo morali da se odreknemo da bismo bili u ovoj situaciji. Ovo su pobede za sve njih, za to što trpe kada nismo sa njima, kada smo daleko.
STEFAN I STIVEN
JEDNOG momka iz reprezentacije SAD Stefan dobro poznaje – Stivena Karija koji je bio u nacionalnom timu na SP za igrače do 19 godina 2008. u Novom Sadu.
- Nadam se da se seća i rezultata u finalu. Lepe su to uspomene. Voleo bih da objedinim titulu juniorskog i seniorskog svetskog prvaka. To su snovi, maštanja. Videćemo, za sada mi dobro idu snovi.
OPKLADE SA MUTOM
MIROSLAV Nikolić ritualno vuče imenjaka Raduljicu za bradu. Šta radi sa Markovićem?
- Samo se kladimo da li ću da pogodim prvi šut na treningu. Ako dam, ne treniram. Zato i promašujem, da bih radio – nasmejao se Marković. –Znamo se mnogo dugo, Mutu volim i drago mi je što je ovde sa nama.
Nadlanu / Izvor: Novosti