- Imam 84 godine i nikada nisam napravio bilo kakav, pa ni saobraćajni prekršaj, a sad ću zbog prelaska Bulevara oslobođenja u blizini mog stana otići na pet dana u zatvor. Siguran sam, i naknadno sam proverio, da sam bulevar prešao na oko 140 metara od označenog prelaza, pošto sam to učinio pored saobraćajnog znaka, pa sam udaljenost lako izračunao. Policajac koji me je zaustavio, tvrdio je drugačije, da je to manje od 100 metara, tako da zapisnik na licu mesta nisam potpisao i odbio sam da platim kaznu - ispričao je Kozarac.
Njega je policajac 10. novembra prošle godine fotografisao prilikom prelaska najfrekventnijeg bulevara, posle čega je slučaj otišao u Prekršajni sud, gde nisu prihvatili njegovu žalbu da je pešački prelaz bio udaljen više od 100 metara o mesta gde je on prešao ulicu. Pogođen takvim epilogom, odlučio je da kaznu ne plati, već da kao vid protesta ode u zatvor.
- Ne želim da plaćam kaznu za prekršaj koji nisam počinio i po prvi put ću otići u zatvor. Kao dodatni vid protesta odlučio sam da u zatvoru, za tih pet dana, ne uzimam ni hranu ni vodu, već samo lekove - ogorčen je ovaj Novosađanin, s pune 84 godine.
Da je Kozarac samo jedan od sve većeg broja Novosađana koji radije biraju zatvor nego plaćanje kazni, za koje često smatraju da su nepravedne ili jednostavno nemaju novca da ih plate, potvrđuje i slučaj muzičara Aleksandra Teodovskog, koji ne želi da plati kaznu što je svirao na gitari u bašti kafića posle 1 ujutro.
- Policajac nije kaznio vlasnika kafića nego mene i mog kolegu, a svirali smo bez struje, na akustičnim gitarama. Stigla mi je presuda i odlučio sam da na tri dana odem u zatvor. Neću da platim jer je nepravedna kazna - tvrdi ovaj novosadski muzičar, koji će dok je u zatvoru da ostavi svoje dvoje dece od dve i tri godine, same sa ženom kod kuće.
Nadlanu / izvor: 24sata