Ovako se sudijama Vrhovnog suda pre sedam godina obratio zatvorenik osuđen zbog serijskih silovanja učenica u Novom Sadu. Njegovoj molbi nije udovoljeno jer naš zakon tada, kao ni danas, nije poznavao meru hemijske kastracije.
Ipak, nedavno silovanje i ubistvo male Tijane Jurić, a potom i trinaestogodišnje Ivane Podraščić, ponovo je u srpskoj javnosti podstaklo raspravu o mogućnosti da, osim sa zatvorskom kaznom, silovatelji budu suočeni sa hemijskom kastracijom. Ivanin ubica Darko Kostić (39) silovao je žene još od svoje 18. godine, a po odsluženju zatvorske kazne napadao bi iznova. Hemijskom kastracijom silovateljima-povratnicama bila bi umanjena seksualna želja.
"Srbiji je hemijska kastracija potrebna kao mera bezbednosti u slučaju višestrukih pedofila i silovatelja. To nije kazna, to nije odsecanje muškog polnog organa. To je hormonska terapija koja bi silovateljima umanjila libido i pomogla im da kontrolišu seksualni nagon", priča za „Olgica Batić, narodna poslanica i predsednica DHSS.
Čini se da ni Ministarstvo pravde više ne stoji tako čvrsto pri stavu da hemijsku kastraciju ne treba uvesti u Krivični zakon. Iako i dalje tvrde da je ta mera suprotna Ustavu i poštovanju ljudskih prava, ne poriču da će je radna grupa ipak razmotriti u okviru izmena zakona.
"Ustav kaže da je telesni integritet nepovrediv. Ja pitam: šta je sa telesnim integritetom devojčica koje su mučene, silovane i ubijene", odgovara Olgica Batić.
U stručnoj javnosti, pak, mišljenja su podeljena. Jedni tvrde da hemijska kastracija ne rešava problem seksualnog nasilja, jer tu nije reč samo o seksualnom zadovoljenju, već i o činu moći i dominaciji. Drugi se pak pozivaju na praksu zemalja koje su uvele hemijsku kastraciju i posle koje silovatelji u velikom broju slučajeva nisu ponavljali krivično delo.
"Hemijska kastracija ima svoje pravne, psihološke i medicinske razloge za i protiv. Države koje su ovu sankciju uvele, makar kao i opcionu, imaju izvestan uspeh, jer se tako deluje prvo na samog počinioca da više ne čini tu posebnu vrstu krivičnog dela, a obavlja se i funkcija generalne prevencije. Međutim, sa stanovišta medicine i medicinske etike, izvršenje ove sankcije je sporno jer pretpostavlja da vi silom preduzimate neke radnje protiv tela nekog lica, bez njegove saglasnosti", objašnjava Dragana Ćorić, profesorka Pravnog fakulteta u Novom Sadu i građanska aktivistkinja ispred udruženja "Roditelj".
Imajući u vidu da napadači za teško silovanje maloletnika mogu dobiti najviše 15 godina zatvora, a za silovanje sa smrtnim ishodom najmanje 10, ostaje nerešeno šta se dešava sa silovateljima i pedofilima nakon što odsluže zatvorsku kaznu i nađu se na slobodi. Obavezna hemijska kastracija po Ustavu predstavlja kršenje ljudskih prava silovatelja i pedofila, ali njihovo slobodno kretanje ulicama, bez nadzora i stručne pomoći, pretnja je za život dece.
Slobodan Jovanović, otac male Marije koja je silovana i ubijena 2010. i nakon čijeg slučaja je usvojen „Marijin zakon”, kaže da se pre kastracije zalaže za pooštravanje kazni.
"Mislim da je od hemijske kastracije mnogo efikasnije ako silovatelja pedofila osudite na 40 godina, bez mogućnosti pomilovanja. Takođe je važno smanjiti raspon kazni, na primer da minimalna kazna bude 30 godina umesto sadašnjih 10", ističe Jovanović.
Igor Jurić, otac petnaestogodišnje Tijane iz Subotice koju je 26. jula oteo u Bajmoku i mučki ubio mesar iz Surčina Dragan Đurić, kaže da u potpunosti podržava hemijsku kastraciju seksualnih prestupnika i osuđenika za silovanje maloletnika.
"Dajem sve od sebe da nešto krene sa mrtve tačke i svaki predlog kao što je i hemijska kastracija podržavam. Osim usvajanja „Tijaninog zakona“ tražimo da ime svakog registrovanog pedofila bude javno objavljeno da bi roditelji mogli da upozore svoju decu", kaže Igor Jurić.
Izvor: Blic