U poslednje vreme, kad god se spomene igranje, svi pomisle na Facebook igrice, ili online MMORPG-ove. Ali, sve to je dosadilo, i potrebno je naći novu avanturu u gradu. Mi smo saznali da je u Beogradu otvoren "Trap!" igra koju igrate uživo, koja zahteva da se uključite i sami i da aktivirate kako mozak, tako i mišiće.
I tako, odlučni i hrabri, kolega i ja smo se našli pred vratima Zmaj Jovine broj 6.
Stara zgrada u centru Beograda sada krije nešto novo i neobično. Spustili smo se u podrum i tamo nas je dočekao GM - game master, koji nam je objasnio pravila igre, oduzeo nam telefone i fotoaparate, i poslao nas u avanturu.
Ušli smo u starinski nameštenu sobu, a vrata za nama su se zatvorila uz jasan škljocaj - nema nazad. Dobili smo sat vremena da otkrijemo izlaz iz sobe, pronađemo bombu koja otkucava i deaktiviramo je pre nego što poginemo.
Prostor u kome smo se našli je naizgled mali, ali ne dajte da vas prvi pogled zavara, razne stvari se kriju ovde, a kroz zidove vam se čini da čujete šum vode...
Čak ni nama novinarima, koji važimo za "pametnjakoviće" nije bilo svejedno kad je trebalo baciti mozak u stotu brzinu. A iskreno govoreći, ni muška strana se nije mnogo bolje snašla. Cela ona priča "dve glave su pametnije od jedne" ne mora mnogo da znači ako ne umete da radite timski - zaključak je do kog smo došli nakon dobrih 20 minuta muke.
Iskrena da budem, nije bilo lako, prosto vam nije svejedno kad se vrata zaključaju za vama! Prvo sam pogledala kolegu "Znaš, sad je pravi trenutak da mi kažeš ako se plašiš malih zatvorenih prostora!" -"Ne brini, za nas dvoje će ovo biti prelako, igrao sam igricu na kompu."
Verujte mi, naježila sam se. Kad god neko u horor filmu kaže da će nešto biti lako, prosto znate da će da se pojavi psihopata sa motornom testerom. Tako sam se ja osećala. Da li zbog činjenice da smo pod zemljom, previše odgledanih horora, ili zbog zaključanih vrata u potpuno nepoznatom prostoru, ali, razne teorije su počele da mi prolaze kroz glavu. Činjenica da je kolega uporno govorio kako je sve ovo lako kao mačji kašalj, mi nije pomagala.
U prvih pet minuta sam rešila jednu zagonetku (na zaprepašćenje muškog dela tima), pronašla trag koji nam je omogućio da otključamo jedan katanac, i pomislila da će ipak biti lako.
Pet minuta kasnije sam shvatila - Pa, ne baš lako...
Čitavu večnost kasnije, mi smo i dalje mahnito tražili tragove, preturali nameštaj - i tad je moj samouvereni kolega primetio da, kad bi situacija bila stvarna, mi verovatno ne bismo preživeli.
"Gotovo kolega, obrukasmo se..." da budem iskrena, osećala sam se neadekvatno, tupo, prosto mi više ništa nije padalo na pamet, no, kolega je ipak bio tvrdoglaviji od mene, pa me je neko vreme vukao kroz lavirint. U jednom momentu smo se čak i dobrano zamorili kako bismo prošli jedan od izazova!
Nijedna igrica na bilo kom kompjuteru ili tabletu ne može da se meri sa ovim iskustvom, kad pokušavate da naterate svoj um da radi brže, da traži obrasce, kad sklapate, i na kolenima tražite sledeći trag koji će vam omogućiti da nadmudrite igru.
Nemojte ulaziti ako niste spremni da uložite 100% koncentracije i truda, ova igra nije za svakoga, nije laka i definitivno nije za one sa slabim živcima!
Moram priznati, ni kolega ni ja nismo baš osvetlali obraz redakcije, vrteli smo se kao pilići u kučini, ali smo se do kraja ludo zabavljali! Potraga za tragovima, šiframa, rešavanje zagonetki, tajna vrata, adrenalin i vreme koje neumoljivom brzinom prolazi su neverovatno iskustvo koje sebi morate makar jednom priuštiti!
U poslednjim minutima smo stigli do bombe koja je otkucavala zadnje sekunde - prebrzo kako se nama činilo - i, moram vam priznati, taj zvuk mi nije pomogao da razmišljam brže. Kada je vreme isteklo, i na ekranu bombe ostale samo nule, igra je bila gotova, a nas je zbrisala eksplozija.
Poginuli smo.
Igra nas je pobedila. Da li ćete vi uspeti da preživite?