Oni tvrde da bi popularni lekovi, poput malih doza aspirina, bili znatno efektniji ukoliko bi vreme njihovog uzimanja bilo usklađeno sa prirodnim ritmom tela.
Naučnici su pokazali da individualnim genima upravlja unutrašnji časovnik tela i da su više, ili manje, aktivni u određenim periodima dana.
Oni su otkrili da skoro polovina svih gena kod miševa radi napornije tokom dvadesetčetvoročasovnog ciklusa od drugih, a špic njihovog delovanja je pre sumraka i svitanja.
Iako je studija sprovedena na miševima, većina mišjih gena ima svoje „blizance“ kod ljudi. Mnogi uobičajeni lekovi fokusiraju se na ove gene i samim tim bi trebalo da budu najefikasniji onda kada su geni najaktivniji.
Ovo je posebno važno kada su u pitanju lekovi poput aspirina, koje telo brzo razlaže.
Pritom, 119 od 250 lekova na listi ključnih lekova Svetske zdravstvene organizacije moglo bi da bolje da deluje u određeno vreme dana.
Iako je potrebno još detaljnijeg istraživanja, naučnici već sada znaju da male doze aspirina treba uzimati noću.
Na taj način se staramo da lek ima dovoljno vremena da radi do jutra – kada se dešava najveći broj sršanih udara. Sa druge strane, lek simvastatin, jedan od najčešće korišćenih lekova za smanjenje holesterola, takođe bi trebalo uzimati pre spavanja.
To je zbog toga što ovaj lek blokira ključni korak u produkciji holesterola, a gen koji stoji iza tog koraka je najaktivniji noću.
Male doze aspirina deluju tako što krv čine manje lepljivom, a postoje istraživanja koja tvrde da se srčani udari dešavaju ujutro, tako da bi smanjenje gustine krvi do jutra moglo da spreči srčane udare.
Izvor: dailymail/b92