Upravljanje bezbednošću i zdravljem na radu je velika obaveza, a i veliki izazov. U toku je izrada Zakona o osiguranju na radu, kojim će se izdvojiti osiguranje od povreda.
U „Elektroprivredi Srbije” menja se svest o bezbednosti i zdravlju na radu, jer se ova oblast poslovanja kompanije više ne vezuje samo za rad pojedinih službi. Za bezbednost i zdravlje na radu odgovorni su svi u liniji upravljanja, pa je zato u upravljanje rizicima uključena kompletna linija menadžera u EPS-u. To je rekao Nenad Vladić, direktor Sektora za bezbednost i zdravlje na radu u Upravljanju ljudskim resursima EPS-a na 39. međunarodnom sajmu prevencije i reagovanja u vanrednim situacijama i bezbednosti i zdravlja na radu, koji je održan od 23. do 26. septembra na Beogradskom sajmu.
– EPS je veliki sistem sa specifičnim delatnostima (proizvodnja uglja, proizvodnja električne i toplotne energije, distribucija i trgovina električnom energijom). U kompaniji radi 35.000 zaposlenih, a tom broju treba dodati i više hiljada ljudi koji su angažovani na dnevnom nivou. Mnogi poslovi koji se obavljaju u EPS-u su viokorizični i otuda je upravljanje bezbednošću i zdravljem na radu velika obaveza, a i veliki izazov – naglasio je Vladić.
U prezentaciji „Korporativno upravljanje bezbednošću i zdravljem na radu” Vladić je izneo da se u Sektoru za bezbednost i zdravlje na radu obavljaju tri grupe poslova. To su: praćenje propisa o bezbednosti i zdravlju na radu, razvoj, definisanje i sprovođenje jedinstvene korporativne politike, utvrđivanje jedinstvenih procedura i upravljanje bezbednošću i zdravljem na radu. On je naglasio da je posebno važno što su u EPS uvedeni ključni pokazatelji uspešnosti za oblast bezbednosti i zdravlja na radu, jer je osnovni postulat svih menadžera – možemo upravljati samo onim što možemo izmeriti. Izračunavanjem stopa akcidenata, izgubljenog vremena, izgubljenih radnih dana i težine posledica, dobijamo ključne pokazatelje uspešnosti za bezbednost i zdravlje na radu.
Osvrćući se sa na nedavne majske poplave Vladić je naglasio da je u EPS-u zabeleženo samo nekoliko povreda na radu, i to su bile lakše povrede (uganuća i slično). S obzirom na okolnosti i prirodu posla, možemo biti izuzetno zadovoljni što nije bilo više povreda i što je sve proteklo u redu.
O bezbednosti i zdravlju na radu tokom poplava govorio je i Danijel Krnjajić, iz Pogona Obrenovac „Elektrodistribucije Beograd”. On je rekao da je ovo PD formiralo krizni štab istog dana kada je zbog poplava u Srbiji proglašeno vanredno stanje. Inače, u Pogonu Obrenovac su sva lična i zaštitna sredstva i oprema za rad bili poplavljeni. S obzirom na to da su se nalazili u potopljenom magacinu poslovnice, oni su bili uništeni ili neupotrebljivi. Oko 150 trafostanica bilo je potopljeno, što je 30–40 odsto od njihovog ukupnog broja. Najpre su se TS raščišćavale, a onda se izduvavao vazduh da bi se one sušile. Inače, tokom cele akcije spasavanja korišćena su lična zaštitna sredstva koja su morala hitno da se nabave.
Jedan od problema u tim prvim i najkritičnijim danima bio je i nedostatak komunikacije pošto nisu radili ni fiksni ni mobilni telefoni. EDB je tada uveo komunikaciju motorolama. Cela akcija završena je bez povreda na radu.
Vera Božić Trefalt, direktorka Uprave za bezbednost i zdravlje na radu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja je rekla da je u toku izrada Zakona o osiguranju na radu kojim će se izdvojiti osiguranje od povreda.
PD „Termoelektrane Nikola Tesla” predstavilo se sa temom „Poplava kao izvor krize u PD TENT”. U efektnom filmu „Lekcija za budućnost” prikazana je hronologija poplava u Obrenovcu, uz naglasak na štetne posledice po proizvodne ogranke TENT-a, kao i po kompletan elektroenergetski sektor Srbije. U posebnom segmentu filma objašnjeno je funkcionisanje vatrogasno-spasilačkih jedinica i zaposlenih u toku poplavnog talasa, sanitarna pitanja i preduzete mere nakon povratka zaposlenih na radna mesta, po prestanku vodene stihije.
R. T.
S. Roslavcev