Britanski dnevnik "Indipendent" navodi da su na Kornika pre zločina svi iz okruženja gledali kao na tipičnog tinejdžera, iako je ovaj mladić za vreme prošlogodišnjih božićnih praznika putem Fejsbuka slao poruke u kojima je najavljivao da Megvajerovu želi da ubije u učionici.
Profesorku koja je smatrana za "majku škole" u kojoj je provela četiri decenije i bila pred penzijom, Kornik je ubadao nožem sedam puta u vrat i leđa dok su đaci vrištali, da bi potom seo i rekao da je šteta što žrtva odmah nije izdahnula.
Nakon zločina psihijatrima je rekao da ga "z.bole" zbog tuge koju je uzrokovao porodici žrtve.
- Znam da će biti uznemireni i baš me briga. Što se mene tiče, sve što sam uradio je skroz u redu - kazao je maloletni ubica.
Iako ni Kornikova porodica ni zaposleni u školi nisu pre ubistva videli nikakve naznake onoga što će se desiti, njegovi drugovi su znali da je dečak počeo da se menja otkad mu je sa 12 godina dijagnostikovana šećerna bolest. Tada je shvatio da neće moći da postane profesionalni vojnik kako je želeo i počeo da sebi nanosi manje povrede i krade stvari iz kuće, ali je u školi bio primeran.
Sa Megvajerovom je ušao u sukob kada mu je zabranila da ide na izlet sa školom zato što nije uradio domaći. Drugi đaci kažu da se profesorka španskog, prema kojoj je Kornik od tada pokazivao otvorenu mržnju, prema njemu nije odnosila ništa drugačije nego prema drugoj deci.
Ipak, izgleda da niko nije verovao da bi Kornik mogao zaista da počini zločin. Kasnije se ispostavilo da je on ubistvo planirao mesecima unazad i da je čak planirao da ga proslavi uz "džek denijels" viski koji je prokrijumčario u školu.
Iako pati od otežanog prilagođavanja situaciji i ima elemente psihopatološkog ponašanja, mentalno stanje Kornika nije uzeto kao nešto što bi moglo da ublaži strahotu zločina. Ubistvo Megvajerove izazvalo je nacionalnu tugu u Velikoj Britaniji i pokrenulo raspravu o bezbednosti u učionicama.
Izvor: blic