Nataša Krejg je majka, supruga i blogerka. Na svom blogu napisala je ono što bi verovatno mogla većina majki.
Njena priča počinje ovako:
Trudna!
Bilo je to, jasno kao dan, dve plave linije na testu koji sam kupila. Dva puta proveravam. Jedna linija="nije" trudna.
Dve linije=trudna.
"Da, bila sam definitivno trudna. Srce mi je ubrzano lupalo. U glavi mi se vrtelo. Bila sam nervozna, uzbuđena, uplašena i presrećna sve u isto vreme. Želela sam da budem majka.
Nisam ni slutila kako ću se za samo devet meseci osećati tako iscrpljeno, toliko izmenjeno, osetljivo...".
"Vremenom sam učila o iskustvu majki o kojima deca vrlo malo znaju", napisala je ona.
Ovo je deset stvari o kojima majke ne govore:
Zbog vas često plače. Plakala je kada je saznala da je trudna. Plakala je i kada vas je rodila, kada vas je prvi put držala u naručju. Često je plakala od sreće ili straha, još češće od brige. Majka oseća vaš bol i sreću, i kada niste svesni toga.
Želela je taj poslednji komad kolača. Ali kada bi shvatila da ga i vi želite, izgubila bi apetit. Uvek joj je draže bilo da je vaš stomačić sit.
Bolelo je. Kada biste je počupali, zagrebali oštrim noktićima koje se bojala da skrati, bolelo je, a bolelo je i kada biste je ugrizli prilikom dojenja. Bolelo je i kada je rađala, nosila... Često majku boli.
Od trenutka kada ste došli na svet, ona je tu kao zaštitnik. Govorila bi NE kada bi neko zatražio da vas drži u naručju, jer niko vas nije mogao tako sigurno držati kao ona. Srce joj je zastajalo u trenucima kada ste pružali prve korake. Do kasno bi ostajala budna, proveravajući je li sve uredu u kući, a rano se budila da vas isprati u školu. Kada bi se spotaknuli, tu je bila da vas uhvati. Bila je tu da otera loše snove. Ni groznice noćne nisu vam mogle ništa. Majka je tu da sve bude kako treba.
Majka zna da nije savršena. Zapravo majka je svoj najgori kritičar. Ponekad mrzi samu sebe. Uvek je htela da bude savršena majka, da pazi da ne uradi nešto pogrešno, ali samo zato što je ljudsko biće, pravila je greške, koje je verovatno još i danas proganjaju.
Kada bi mogla vreme vratiti unazad, svaka majka bi želela da popravi ono što je loše uradila. Ali ne može. Zato budite dobri prema svojoj majci, jer radila je kako je najbolje znala.
Često vas je posmatrala dok spavate. Brojne su besane noći kada vas je preklinjala da zaspite, pevušila i nadala se da ćete se uskoro smiriti. Onog trenutka kada biste utonuli u san, gledajući vaše okice i bezbrižno lice oslobođala se svog umora.
Nosila vas je duže od devet meseci. Majka vas je nosila u naručju dok je čistila, dok je jela... Iako su je bolele ruke i leđa, ona vas je držala jer ste to želeli. Ljubila vas je, grlila, igrala se, a vi ste se osećali sigurno. I zato je to radila uvek i kada god ste to zatražili.
Slamalo joj se srce svaki put kada biste plakali. Činila bi sve da zaustavi plač, a ako to nije uspevala bila bi beskrajno tužna.
Kod majke ste uvek na prvom mestu. Često je izlazila iz kuće gladna, nenaspavana i nedoterana. Uvek je stavljala vaše potrebe ispred svojih. A na kraju dana ponestajalo joj je energije i za sebe često nije mogla ništa da uradi. Ali, sutradan, budila bi se i činila isto jer joj toliko značite.
Opet bi uradila isto. Biti majka je najteže. Majka plače, trpi, pokušava, ne uspeva, radi i uči. Majke se raduju i vole više nego što i same mogu da zamisle. I uprkos svom bolu, tugi, besanim noćima, brigama, majka bi za svoje dete uvek i ponovo sve učinila. Zato, sledeći put kada vidite svoju majku recite joj hvala i pokažite da je volite. To su reči koje sigurno uvek rado želi da čuje.
izvor: radiosarajevo.ba