Iz fabrike Union Carbide oko 40 tona metilizocijanata poteklo je iz rezervoara a nakon 2 sata dospela u vazduh, šireći se niz vetar. S obzirom na to da je spoljna temperatura iznosila oko 14 stepeni, gas se hladio i dospeo u prizemne slojeve vazduha.
Hiljade ljudi izgubilo je život tokom spavanja, hiljade njih padalo je mrtvo po ulicama, desetine hiljada osoba ostalo je trajno osakaćeno, a mnogo njih je povređeno i usled panike koja je nastala.
Najviše su pogođeni siromašni delovi grada u okolini fabrike.
Indijski zvaničnici kažu da je bilo 10 do 12 hiljada mrtvih, dok kompanija Junion Karbajd tvrdi da ih nije bilo više od 3.800. Teško zagađenje životne sredine do danas nije sanirano.
O posledicama po okolinu u postojećim izveštajima se govori o uginuću stoke (oko 4.000), pasa, mačaka i ptica. Biljni svet je takođe ozbiljno pogođen.
Bolnički izvori ukazuju da je posle tragedije, vremenom, još najmanje 20 hiljada ljudi umrlo od teških bolesti izazvanih trovanjem gasom i da ovom trenutku bar pola miliona ljudi u tom regionu boluje od istih bolesti.
Pre tri godine, na godišnjicu tragedije, demonstranti su protestvovali uz zahteve da Dow Chemicals, koji je kupio Union Carbide 2001. godine, plati 8.1 milijardi dolara odštete za više od 500.000 ljudi koji su bili izloženi curenju otrovnog gasa.
Dow Chemicals tvrdi da je to pitanje rešeno nagodbom.
Indijska vlada prihvatila je 1985. nagodbu u iznosu od 470 miliona dolara, a u početku je traženo 3.3 milijarde. Aktivisti su smatrali da je indijska vlada 1985. godine pogrešila kada je pristala na kako kažu “tako sramnu nagodbu”.
Izvor: Eko kutak