"Bljak! Fuj! " To su reči koje Sanina sedmogodišnja ćerka viče svaki put kada prolazi pored Mekdonaldsa ili Burger Kinga. Povremeno, ona isplazi jezik na popularne lance brze hrane.
Ovo, međutim, nije jedino negativno ponašanje koje ona ispoljava kada se suočava sa nečim za šta misli da je "potpuno odvratno". Kada, na primer, vidi osobu koja puši na ulici, ona je neće samo osuđujuće pogledati, nego će staviti ruke preko usta i nosa kako ne bi dim ušao u njen organizam. Dramatičnom reakcijom ove devojčice pušači ostanu zbunjeni.
"Da, ovo je sve moje delo. Pošto je bila dovoljno zrela da razume šta joj pričam, naučila sam je da ima prezir prema nekim lošim i nezdravim stvarima. Kada vidimo na TV-u reklamu za brzu hranu, ja je upozoravam na opasnosti po zdravlje ukoliko se preteruje sa tom vrstom nekvalitetne hrane. Kada vidimo da neko puši, ja joj ukazujem na opasnosti koji duvanski dim ima po zdravlje i okolinu. Sve ove korisne savete dala sam joj suptilno, tako da sada ne moram da joj ponavljam istu priču jer to i sama shvata", ističe Sani.
Ona smatra da to nije samo izbor životnog stila već i pravilno vaspitavanje dece. Takođe, naučila ju je da mrzi i maltretiranje, surovost, zagađenja životne sredine i nasilje.
"To je naša dužnost kao roditelja, da odvratimo decu od negativnih stvari koje mogu da im naškode ili da ih ubiju. Mrzeti zlo koje narušava sklad u svetu deo je procesa učenja kako bi deca mogla da naprave razliku između onoga što je dobro i onoga što je loše", dodala je ona.
"Cilj ovoga nije da deci isperete mozak već da im date uputstva za srećan i zdrav život. Međutim, učiti decu da mrze nekog drugačijeg od sebe, ili nekog ko ima drugačiju boju kože, ili drugačiju religiju – klizav je teren. Takva vrsta mržnje nikako se ne sme promovisati", zaključila je Sani.
Nadlanu / izvor: yumama