Upotrebom azota osuđeniku bi se onemogućilo udisanje kiseonika, što je po mišljenju onih koji se zalažu za ovaj metod slično bezbolnoj smrti koju dožive piloti kada dođe do dekompresije u njihovoj kabini. Tvrde da je to vrlo praktičan i efikasan način da se okonča sa životom osuđenika, jer za ovaj poduhvat ne bi bio potreban lekar.
Oklahoma considers bringing back the gas chamber http://t.co/nEvyvFjeSa pic.twitter.com/XiD11USC8d
— Nancy Hennen (@tweetbrk) February 11, 2015
Više od jednog stoleća Amerika je tražila "humaniji" način da okonča nečiji život u ime države. Smrtonosna injekcija je odobrena nakon što je jedan forenzičar izneo stav da se životinje ubijaju na humaniji način od ljudi. Prvi put je upotrebljena 1982. godine u Teksasu.
"Otac" ove injekcije osamdesetih godina prošlog veka verovatno nije mogao ni da zamisli da će njegov izum biti zamenjen zbog jednog tako malog problema kao što je slaba ponuda, a ne zbog slabe potrošnje. Naime, laboratorije ne žele da prodaju anesteziju za upotrebu u zatvorima.
In lethal injection case, high court has a chance to take a bold step http://t.co/0dNhekQfpE #LosAngeles #News pic.twitter.com/7TLZL32q1X
— Breaking LA News (@FollowLANews) January 27, 2015
Iskustvo je pokazalo da midazolam nije efikasan. Prilikom jednog pogubljenja, u aprilu prošle godine, smrt je nastupila 40 minuta nakon što je injekcija ubrizgana, a ovaj dugi period zarobljenik je proveo u agoniji, zbog čega je pogubljenje ostalih zarobljenika upotrebom ove injekcije otkazano.
Oklahoma već ima pripremljen drugi metod: planiran je povratak gasnoj komori, a ovaj projekat će koštati oko 300.000 dolara.
Prema zvaničnom zakonu Oklahome, ukoliko se ne može upotrebiti smrtonosna injekcija, treba pribeći električnoj stolici, a treća opcija bi bilo streljanje.
Iako je gasna komora ranije korišćena za smrtnu kaznu, nikada ranije u te svrhe nije korišćen azot. Kao i u slučaju midazolama, ponovo je reč o "eksperimentisanju sa ljudskim bićima". Stručnjaci tvrde da ne postoji "savršena smrt", ali da medicinu i tehnologiju treba koristiti kako bismo napredovali, a ne nazadovali.
Međutim, postavlja se pitanje može li se uopšte govoriti o humanosti kada je reč o smrtnoj kazni.
"Jednog dana kada Amerika konačno ukine smrtnu kaznu, na početak XXI veka će se gledati kao na jedan čudan period tokom koga su razumni i pametni ljudi žestoko raspravljali o tome kako ubijati druge ljude i pritom im nanositi najmanju moguću količinu bola dozvoljenu Ustavom" stoji u uvodniku "Njujork tajmsa" koji je kritikovao polemiku pokrenutu u američkom društvu povodom najavljenih izmena.
Nadlanu / izvor: Blic