Objavljeno:
16. oktobra 2015.
Gerontološko odeljenje KBC Zvezdara nalazi se u očajnom stanju. Gips je nabacan na zidove hodnika kako bi se zakrpile rupe, u jedinom toaletu na odeljenju vlada nedopustiva nehigijena za jednu zdravstvenu ustanovu, s drvenarije, štokova, vrata i prozora, otpala je boja, a pocepana posteljina na kojoj leže naši najstariji građani vređa dostojanstvo. U tako tužnim i ružnim uslovima žive naše bake i deke, očevi i majke, tetke i teče.
Humanost jednog društva meri se njegovim odnosom prema najranjivijim slojevima stanovništva, pre svega prema deci i starima. Srbija je 2015, bez sankcija i bombardovanja, dospela na civizacijsko dno nesposobna da onima kojima treba pružiti najviše poštovanja i nege, onima koji nisu sposobni da se brinu o sebi, obezbedi dostojanstvene poslednje dane, mesece, godine života. Kao u čekaonici za smrt, bake i deke priželjkuju kraj.
Umesto da se hvali projektima od nekoliko stotina ili milijardi evra, naša politička elita bi trebalo da rešava realne probleme svojih građana, da izdvoji novac za kompletno renoviranje odeljenja u kojima žive najstariji. Ne smemo svi kao društvo i pojedinci dozvoliti da pocepana posteljina i zidovi i plafoni s kojih otpada boja i malter budu poslednje slike koje će pamtiti naši najstariji građani.
D. Simić