Štiklom u istoriju

One nikada ne izlaze iz mode. One su trećina svakog izloga koje nikad ne gube svoje mesto. One su pijedastal s koga žene i poneki muškarac skaču gore-dole u ime slobodne kretnje. One su, njihovo veličanstvo - štikle

Stvar koja se sada na Zapadu prihvata kao normalna, prirodna i poželjna, jeste nošenje visokih potpetica. Žene se na najrazličitijim platformama, uskim i tankim štiklama, formalno ili moderno odevene, kreću po modnim pistama, ulicama gradova, stranicama modnih časopisa….

Prvi opis cipela s visokim potpeticama potiče iz Mesopotamije. Počele su da se nose pre više od 1.000 godina. Prednost visokih potpetica prvi su uočili konjanici. Potpetice na jahaćim čizmama sprečavale su klizanje nogu iz stremena. Usponu potpetica mnogo su doprineli i prljavština i đubre na ulicama. Tada su izmišljene i drvene klompe s povišenom potpeticom i debelim đonom koje su štitile osetljive kožne cipele od prljanja.

Pravi procvat visoke potpetice doživljavaju u 16. veku, za vreme francuskog kralja Luja XIV. Sam kralj nikako nije mogao da se pomiri sa niskim rastom, pa je potrebne centimetre nadoknađivao povišenim potpeticama. Prvi put su slične cipele počele da nose i žene, čija obuća vekovima nije doživljavala promene, jer je bila sakrivena dugačkim haljinama. Dok su potpetice na ženskim cipelama od tada postajale sve višlje i tanje, one na muškim neprestano su se smanjivale.

Ljudsko stopalo je kompleksna skeletna struktura sastavljena od 26 kostiju, 33 zgloba, 19 mišića i više od stotinu ligamenata i tetiva. Čitava njegova anatomija i biomehanički dizajn imaju za cilj efikasno obezbeđivanje kretanja tela. Čovek za svoj prosečan vek „obiđe“ zemljinu kuglu približno četiri puta. Kako je mišićnoskeletni sistem zapravo celina, poremećaji stopala značajno utiču i na poremećaje kolena, kuka ili kičme.

Reč pozvanih

Svoje stručno mišljenje o posledicama nošenja visokih potpetica, dao je Dr sci. med. Goran Tulić, specijalista Instituta za Ortopedsku hirurgiju i Traumatologiju KC Srbije: „Dvadeseti vek je doneo modu visokih potpetica koja je postala ne samo estetski ili 'erotski' fenomen, već i izvor potpuno novih zdravstvenih tegoba. Neka istraživanja pokazuju da više od 80 odsto zaposlenih žena ima probleme sa stopalima, a među njima više od 60 odsto nosi cipele s visokom petom ili uskim vrhom. Dugotrajno nošenje cipela sa visokom petom i uskim vrhom na nekoliko načina utiče na stopalo:

• uski vrh sužava prostor za adaptaciju prstiju na težinu tela i njegov balans njihovim širenjem, čime se opterećenje prenosi na deo stopala koji se zove donožje
• donožje i zglobovi između prstiju i kostiju donožja, koji su aranžirani u prostoru u obliku tzv. rimskog luka, zbog visokih potpetica su postavljeni praktično vertikalno u odnosu na podlogu, pa se njihov karakteristični luk „gubi“, a njegov efekat amortizacije pri opterećenju nestaje
• skraćeni mišići stopala i lista (uključujući i Ahilovu tetivu), više ne mogu da vrše svoju funkciju u ravnoteži, već određene grupe mišića postaju dominantne, dovodeći time do „krivljenja“ delova stopala
• konstantan pritisak na pojedinim mestima zbog gore pomenutih razloga izaziva reakciju kako mekih struktura tako i koštanih, čime se stvaraju bolovi, crvenilo, žuljevi, i na kraju deformiteti.“

„Najčešće zdravstvene tegobe koje se mogu dovesti u vezu sa cipelama sa visokom potpeticom su: pojava čukljeva, žuljeva, deformiteti prstiju, upale, bolovi u listovima, bolovi u kolenima, slabinski bol. Većina ovih poremećaja mogu se uspešno lečiti, sa ili bez operacija. Međutim, problem je što u našoj sredini ne postoji dovoljna svest o tome da je najbolje lečenje sprečavanje odnosno prevencija bolesti ili stanja. Zdravstveno prosvećivanje ima nezaobilazno mesto i kada je u pitanju ravnoteža između životnog stila i zdravlja. Cipela bi trebalo da čuva stopalo, a ne da mu škodi“ – zaključuje Dr Goran Tulić.

Većina žena koje uvek nose štikle žale se na bolove u stopalima i muče se da bi izgledale seksipilnije i to upravo zato što muškarci misle da su visoke potpetice najseksipilniji deo ženske garderobe. Iako će većina dama priznati da su im vrlo neudobne, samo mali broj njih će pristati da ih se odrekne i tako sroza svoj imidž. Kad žena jednom primeti kako je muškarci gledaju dok ponosno hoda na visokim potpeticama, staće na njih ponovo.

Zaključak bi bio: Ako su dijamanti najbolji ženin prijatelj, onda bi visoke potpetice morale da budu njihov najgori neprijatelj. Vi odlučite sami šta je najbolje za vas, jer bol ne mora uvek da bude i cena lepote”.

Jelena Antonijević