Dok je čekao da ljudi u ispitnim komisijama primete njegov talenat, kao i rešenost da život posveti glumi, Bata Živojinović je radio različite poslove kako bi se izdržavao. Jedno vreme je radio kao policajac na Vračaru.
- Dva puta sam bezuspešno konkurisao na Akademiju za pozorište, film i televiziju.
Izdržavao sam se obavljajući najrazličitije poslove - rekao mi je Bata pre tri godine i nastavio: - Bio sam stolar kod ujaka u radionici, kurir u opštini Vračar, jedno vreme sam čak radio i kao policajac u stanici preko puta moje kuće. Nisam gubio nadu da ću upisati Akademiju. To sam učinio iz trećeg pokušaja. Primljen sam u klasu čuvenog profesora Josipa Kulundžića. Asistenti su mu bili Ljuba Radičević i Vladimir Petrić, koji je kasnije postao profesor na Harvardu. Drugovi sa klase su mi bili Nikola Simić, Tori Janković, Rada Đuričin, Ružica Sokić, Ljiljana Marković, Radmila Andrić. Imali smo fantastične predavače, pedagoge, koji su nam pružili neverovatno obrazovanje i iskustvo. Etiku nam je predavao profesor Miloš Đurić. Dioplomirao sam sa čistom desetkom na Nušićevoj predstavi “Sumnjivo lice” koju smo igrali na Velikoj sceni Narodnog pozorišta. Meni se tokom predstave stalno odlepljivao brk i publika se više smejala tome nego mojoj glumi. U jednom trenutku sam se okrenuo ka gledaocima, poklonio se i svečano ih odlepio. Tada sam dobio prvi aplauz na otvorenoj sceni.
B. Jakić