Izložba fotografija Branislava - Brajana Rašića posvećena nedavno preminuloj zvezdi svetske muzike Dejvidu Bouviju predstavljaće glavni segment velikog umetničkog projekta Belgrade to Bowie koji će biti realizovan u Jugoslovenskoj kinoteci od 27. maja do 21. avgusta. Na više od 100 fotografija Rašić nam prikazuje jednu od najvećih zvezda popkulture s kojom je sarađivao pune 33 godine. Krajem 70-ih, kada je britanska muzička scena bila veoma dinamična i raznovrsna, Brajan se iz Beograda preselio u London u kojem je izgradio imidž jednog od najboljih svetskih rok fotografa. Zahvaljući veštini i profesionalizmu, postao je blizak saradnik mnogih muzičkih superstarova poput Kita Ričardsa i Dejvida Bouvija. Povodom izložbe, Brajan je dao intervju portalu Nadlanu.com u kojem otkriva detalje druženja i saradnje s Dejvidom Bouvijem.
Poznavali ste Bouvija više od 30 godina. Kako ste se upoznali?
- Sreo sam ga prvi put 1983 godine na promociji albuma Let’s Dance.
U to vreme, u prvoj polovini 80-ih, već je bio velika muzička zvezda. Da li je bilo težak za saradnju?
- Ne bih rekao da je bio težak. Meni je bilo teže biti svestan činjenice da je ispred mene legenda poput njega ali naravno da to nisam pokazao.
Jeste li nekad razgovarali s njim o razlozima zašto nije održao koncert u Beogradu (Srbiji)?
- Zašto bi Bouvi došao u Beograd? Ili zašto ne bi? Ta pitanja zapravo ne postoje. Kada su koncerti u pitanju, to je posao koji prati logistika i novac. Kada je bio u Zagrebu, a i tamo sam ga video, učinio je to u okviru turneje. Dakle, imalo je smisla da se koncert održi tamo, a i finansijski je bio ispoštovan. Tako to ide. Ne biraju sami muzičari gde će nastupati. To bi bio haos. Muzika je veliki biznis kao što znamo. Koncertom u Zagrebu pokrio je region u to vremem, a u okviru te turneje bio je i u Budimpešti, pa su ljudi iz dela regiona bližih Mađarskoj išli tamo da ga gledaju i slušaju. Isto je tako mogao i da se desi Beograd.
Kakvu je energiju imao na koncertima?
- Bouvi je bio veliki performer, njegova energija se ne ogleda fizičkim nastupom već elegancijom, otmenošću. Bio je više umetnik nego bilo šta drugo. Dakle, na jedan poseban način isporučivao je svoju muziku, sto je, reako bih, bila njegova glavna karakteristika.
Na izložbi Belgrade to Bowie prikazaćete 100-ak Bouvijevih fotografija. Jeste li imali problem da napravite selekciju za izložbu?
- Moje su fotografije. Ostalo rade ljudi koji znaju svoj posao. Jedno je biti fotograf, a drugo postaviti fotografije u prostor. Za postavku izložbe se brine Jasmina Holbus koju izuzetno poštujem i cenim i u mnogome je postavka mojih fotki veoma bitna za ukupan ugođaj izložbe.
Sećate li se kako ste reagovali kad ste čuli da je Bouvi preminuo?
- Osim bola koji sam osetio, tek tada mi je postalo jasno zašto je poslednji album bio takav kakav jeste. Mračan do bola. Oproštaj. Žal. Tuga. Ali kada pogledam te fotke koje sam snimio, setim se svih trenutaka s njim koji su sada večnost. A kad vidim kako me gleda u oči, bol je još veći.
B. Jakić