Teodot je bio oženjen i bio je krčmar u Ankiri za vremena cara Dioklecijana. Iako je bio oženjen, živeo je po reči apostolovoj: "Odsada i oni koji imaju žene da budu kao da ih nemaju". A krčmu je držao samo da bi mogao bez sumnje da što bolje pomaže hrišćane. Njegova krčma je bila bi sklonište za progonjene vernike. Teodot je tajno slao pomoć odbeglim hrišćanima po planinama i tajno prikupljao tela poginulih i sahranjivao ih.
U to vreme su bile izvedene na sud i mučene u Hristovo ime sedam devojaka, koje su završile potopljene u jezeru. Jedna od njih, sveta Tekusa, javila se na snu Teodotu i rekla mu da izvadi njihova tela iz jezera i sahrani ih. Teodot je tako učinio uz pomoć prijatelja. No, prijatelj ga je izdao sudiji, i ovaj ga je stavio na teške muke. Sve je Teodot istrpeo. Kada mu je mučitelj celo telo pretvorio u rane, i zube mu kamenjem razdrobio, naredio je da se mačem poseče. Kada je Teodot izveden na gubilište, mnogi hrišćani su plakali za njim, a sveti Teodot im je govorio: "Ne plačite, braćo, za mnom nego proslavite Gospoda našeg Isusa Hrista, koji mi pomože svršiti podvig i dušmana pobediti".
Tada je položio svoju glavu na panj, i beše pogubljen 303. godine.
U slavu mučenika Teodota i sedam mučenih devojka, u našem narodu se na današnji dan praktikuju određeni rituali. Danas se valja tri puta okupati hladnom vodom, kako bi se oterala smrt i nesreća.