Rođena u Solunu, i vaspitana u blagočešću hrišćanskom. U vreme Gordijana i Filipa ona pređe u Korint gde veleglasno izobliči sve one koji prinošahu žrtve idolima. Kada je načelnik Perinije savetovaše da prinese žrtvu idolu Eskulapu, reče mu Hristova mučenica: "Čuj me, ja sam sluškinja Hristova, a ko je Eskulap, ne znam. Čini što ti volja". Zbog toga bi izvedena na sud i mučena strašnim mukama. Bačena u oganj; iz njenog se tela izli mnoga krv i pogasi oganj, a ona osta živa. Bačena pred lavove - lavovi je se ne dodirnuše, no umiljavahu se oko nje. Puštena u hram da, tobož, prinese žrtve idolima, ona polupa idole i time još više ozlobi mučitelja protiv sebe. Dok je ležala sva ranjava u tamnici, javi joj se sam Gospod sa arhangelima Mihailom i Gavrilom, isceli joj rane, i uteši je i ukrepi. Potom bi izvedena na gubilište da bude posečena mačem. Pre posečenja uzdiže Elkonida ruke svoje u visinu i moljaše se Bogu, da je Bog primi i pridruži ovcama Svojim u ogradi nebeskoj. Kada svrši molitvu, ču se glas s neba: "Priđi, kreći, gotov je za tebe i venac i presto!" Najzad bi posečena mačem, i primi venac slave od Gospoda, kome se iz ljubavi i žrtvova kao nevino i čisto jagnje.
Prema narodnim običajima, na današnji u selima u južnoj Srbiji žene i devojke pletu vence od cveća i lovora, jer se veruje da će im ovaj ritual obezbediti dobro zdravlje, život pun radosti i zdravo potomstvo. Venac se čuva u kući narednih sedam dana.