- Da je zgrada, u čujoj blizini se nesreća dogodila, imala propisane i ispravne gromobrane to se ne bi desilo. Nesreća je mogla biti i veća da je u istom momentu iz hale izašlo više ljudi i da je grom udario po njima - smatra Stanojević, koji je radio nekoliko veštačenja od udara groma.
On dodaje da zbog toga treba sprovestio policijsku istragu protiv N.N. lica, jer je, kako kaže, nedopustivo da u gradu od groma stradaju ljudi.
Stanojević kaže da je većina zgrada u Srbiji, uključujući i Beograd, bez gromobrana ili sa problematičnim gromobranima i da su problemi počeli kada su zbog radioaktivnosti sa zgrada skinuti stari gromobrani, a da savremeni nisu postavljeni. Savremeni gromobrani, pojašnjava on, rade tako što svojom konstrukcijom navode grom, odnosno električno pražnjenje, na sebe i na taj način štite prostor u prečniku 400 metara.
Stanojević podseća da je pre 30 godina u Beogradu postojalo preduzeće za održavanje gromobrana, jer je to uređaj koji mora da se kontroliše i baždari, a da danas najverovatnije to niko ne radi.
- Većina zgrada je danas sa problematičnim gromobranima. Pitanje je sada, pošto je ugašeno preduzeće za gromobrane, ko to kontroliše? Najverovatnije niko organizovano ne kontroliše gromobrane na zgradama - kaže Stanojević.
On savetuje da u slučaju grmljavine ljudi kod sebe ne drže metalne predmete ili upaljene aparate poput mobilnog telefona, radio aparata, zatim ne treba da stoje ispod drveta ili ukoliko se nalaze u automobilima da zatvore prozore.
Izvor: Kurir