Mislim, nisam ja od naše poznate starlete (koja je u poslednje vreme i propevala, ako se ne varam) ni očekivala ne znam ti ni ja kakav modni senzibilitet i izgrađen modni stil, ali ovo... Prosto mi dođe krivo što sam onomad, pri zdravoj pameti i svesna činjenice da sa željama treba biti oprezan (jer mogu nam se, of course, i ostvariti), apelovala na nju i njene koleginice da ponekad, onako za promenu i fazona radi, stave neku krpicu na sebe.
Stanija draga, skidaj se što pre! Sve ti je oprošteno, pod uslovom da se više nikada ne upuštaš u eksperimentisanje sa modom. Drži se ti sugurne zone – bikini, ponekad toples i – to je to. Posle ove strahote, ja ti golu guzu više nikada neću zameriti. U tome bar ima neke istine... Ovo modiranje je lažnjak iz koje god ugla da se gleda.
Ali, nije samo Stanija zablistala i doprinela da ovonedeljno izdanje Modnog suda više liči na onaj manje šaren i lepršav – strašni sud. Ruku pod ruku sa njom je i pevačica Maya Berović. Na stranu podsećanje na (za mnoge wanna be zvezde) bolnu istinu da nema tog brenda, ni krpice (bez obzira na cenu i kvalitet) koja može da napravi ČUDO, to jest, da od potpuno bezvezne osobe napravi damu od stila. To je, bar kada je o slučaju Maja sa Y reč, tek jedna strana medalje.
A za razliku od Maye (kod koje se još i vidi uloženi napor i promišljanje na temu odevne kombinacije, ali nažalost u pogrešnom pravcu), njena koleginica Ljupka Stević je išla na ZICER u propast modnu varijantu. Ovo je toliko strašno da lepo ne znam odakle bih krenula. Od prečupanih obrva, preko bezveznih lokni i "matore" ocvale kose, pa do trash šljokičastog bodija sa "akcentovanim" strateškim mestima (dva gore i jedno u sredini) na telu ove nesrećne pevačice. Naravno, u sve to savršeno su se uklopili i nožni prstići, koji su veselo istrčali iz ne baš preterano impresivnih sandalica, koje izgledaju tako da bih i ja najradije od njih pobegla glavom bez obzira i da se više nikada u životu ne sretnemo.
Bolnom (modnom) utisku svesrdno su doprinele i dve, za očekivati modno osveštenije novinarke – Snežana Dakić u izdanju "Mortiša se presvukla iz crnog u fuksiju" i Minja Miletić u epizodi "sandale sam posudila od sestre, a ostalo sam već nekako nakupila po šifonjeru". U prevodu, obe izgledaju dosadno, umorno i sve samo ne kao poznate dame sa pozamašnim iskustvom na javnoj sceni. Njima je baš zato loš stajling i katastrofa modnu kombinaciju i više za zameriti nego nekoj pevačici početnici, koja mučena još nije naučila ni kako da busom ili tramvajem stigne do Granda. Ove dve dame ipak mogu mnogo više, te ovog puta i najmanje razumevanja za njihove GAFOVE. Pa niste vi tamo neka Maja (ni sa J,a ni sa Y)!... Prema tome, vodite računa o tome da je svako javno pojavljivanje za vas i neka vrsta odgovornosti. Vama bar ova vrsta podsećanja nije potrebna.
Baš kao što ništa slično nije potrebno ni pevačici Leni Kovačević, koja me ni ovog puta, srećom, nije izneverila. Zna Lena ko su najveći ženski saveznici – haljina, blejzer i kvalitetan džins, baš kao što joj je odavno poznato i da sa elegantno ležernom garderobom žena ne može da pogreši. Ipak, najbolji deo njenog modnog editorijala (u kojem BTW izgleda prelepo) jeste izjava da nije pobornica sve brojnije i masovnije armije istih lica i istog stila. Ma, bravo Lena! Nadam se da će ovu tvoju izjavu pročitati i hrvatska pevačica Maja Šuput, koju nisam uspela da prepoznam ni na jednoj od najnovijih fotografija, plasiranih na čak četiri strane u magazinu Hello!. Šta to uradi od sebe, Maja? Pa pobogu žene, kad već toliko trošite na garderobu i razna ulepšavanja, zar nije ideja da svaka od vas izgleda drugačije i bude posebna?!
Ne mogu da razumem kako je moguće da je nečiji najveći san i najozbiljniji životni projekat da izgleda kao neko drugi. Što se mene tiče, ne bih ni obrve počupala na isti način kao neka od mojih prijateljica, a kamoli da platim da na istu "mustru" uradimo usta, nos, kapke... To ne bih radila ni za džabe, a kamoli za ozbiljnu kintu koja se obrće u industriji lepote.
Poseban nivo užasa u vezi sa ovom vrstom intervencija su mi izuzetno mlade devojke, koje nisu ni pokušale da nešto urade kao drugačije od gomile, pa makar se izdvajale malim grudima ili većim nosom, već su se sa prvim danom punoletstva umuljale u gomilu BEZLIČNIH i sivih. A da ironija bude veća, sve to uz slogan "ja sam individualac i želim da izgledam drugačije".
Donekle, ali bukvalno samo donekle još i mogu da razumem ostvarene i zrele žene koje bi, nakon zavidne pređene kilometraže, malo da se doteraju i zategnu; ipak su one veći deo posla (drugačije i svoje) već odradile.
Ono što me kod njih neretko zbuni jeste pokušaj da, iako su uspešne i dokazane u svom poslu, na kraju balade žele samo da izgledaju kao dvadesetogodišnjakinje. To njihovo nastojanje je, pogađate, osuđeno u startu na propast i ja sa tim nemam apsolutno nikakav problem – ako žena u petoj deceniji, kao što je to recimo slučaj sa nekadašnjom holivudskom miljenicom Meg Rajan, nije ukapirala i prihvatila činjenicu da je sve u životu (pa i lepota i zategnuto telo) prolazno, već mašta o tome da izgleda kao tinejdžerka – blamaž je potpuno zaslužen i ja se, verujte mi, uvek slatko nasmejem kada na naslovnicama vidim dame u respektabilnim godinama sa "vožnja na motoru" grotesktnim efektom na licu.
Da ne bude zabune, nisu samo žene pobrkale lončiće na temu "ulepšavanja i remontovanja". I muških je blamova – od loše ofarbane kose, preko tragikomično odabranih mladačkih odevnih kombinacija od strane šezdesetogodišnjaka, pa do "peglanja" stomaka i zatezanja bora, koliko hočeš. Naravno, kako nesreća nikad ne dolazi sama, takav modni izričaj prati i određeni lifestyle – pospani i od života pre više decenija smoreni MATORCI na splavovima, klimakterična vožnja besnim kolima i motorima, izbor partnerke mlađe tridesetak godina, kao i meni posebno odvratno mladalačko "žargon" izražavanje. To mi je otprilike u istom rangu kao i kada vidim "dedu u fazonu" obučenog u majicu sa natpisom na engleskom, za koji potpisujem da nema pojma šta znači. O toj vrsti fashion grafita (kao sve prisutnijem terenu za blamiranje pripadnika svih generacija) opširnije ću nekom drugom prilikom...
I za kraj (s obzirom na to da je Suzana Mančić izjavila kako se neće udati za Simicu pre nego što "postane zgodna penzionerka"), malo kulture. Prethodnih dana, Niš je po 51. bio grad domaćin Filmskih susreta na Letnjoj pozornici.
Festival je otvorila uvek lepa i zanosna Sloboda Mićalović (ovog puta u ulozi predsednice žirija), dok je najviše pažnje plenio glumac Žarko Laušević, kome je, za ulogu Mome u filmu "Smrdljiva bajka", pripala i glavna festivalska nagrada. Nagrade i priznanja su dobile i dve fenomenalne glumice, Jelena Đokić i Mirjana Karanović... Svima njima od mene i nagrada za savršeno odabran elegantan i jednostav outfit – Žarko u smokingu, dame u večernjim haljinama. Baš kako je i red.
To se, na moju veliku žalost, ne može reći za ostale laureate – Lazar Ristovski je nagradu primio u farmericama (ok, bar je nekakv sako obukao), dok je Vuk Kostić, baš kao injegov mladi kolega Nikola Glišić, na uručenje došao u CASUAL FRIDAY izdanju, što sasvim sigurno nije festivalski dress code. Što je najgore, momci (od iskusnog Laze, pa do nešto mlađih Vuka i Nikole) to sasvim sigurno znaju i kao mogućnost ostaje jedino da ih je mrzelo da se sređuju. A za takvo ponašanje u svetu velikih i ozbiljnih glumaca, kakvi su oni ili bar pretenduju da to budu, jednostavno nema opravdanja.
Za razliku od njih, jedna od mojih modnih mezimica, glumica Jelena Gavrilović, ove godine možda nije dobila nagradu, ali joj, što se stajlinga tiče, potpuno opravdano pripadaju ovacije i aplauzi.