Glumac će u seriji “Nemanjići: Sjaj i senke” igrati Stefana Nemanju, čime će zatvoriti krug svoje tragične sudbine. Iako bi mnogi pomislili da mu je dosta Nemanjića za ceo život, Laušević je prihvatio ovaj izazov bez razmišljanja.
- Moj predlog je bio da ulogu Stefana Nemanje igra Žarko i u nekim razgovorima koje smo vodili, on je tu ideju prihvatio - kaže za “Blic” Miroslav Lekić kome je povereno da režira ovu seriju.
Na podsećanje da je uloga Svetog Save Lauševića koštala karijere reditelj kaže da je ovo izazov za bilo kog glumca.
- Žarko nema ništa protiv da igra Stefana Nemanju, to je velika i intrigantna uloga za bilo koga, pa i za njega - zaključuje Lekić navodeći da je još uvek rano pričati o detaljima vezanim za ovaj veliki projekat.
Da podsetimo, Žarkova tragična sudbina počela je da se odmotava 31. maja 1990. kada je najavljeno gostovanje Narodnog pozorišta iz Zenice u JDP-u sa predstavom “Sveti Sava” po tekstu Siniše Kovačevića, u režiji Vladimira Miličina. Laušević je tada bio u zenitu popularnosti, iza sebe je imao upečatljive uloge kako savremenih tako i istorijskih likova: Šilje iz "Sivog doma", poručnika Petra Horvata u “Oficiru s ružom”, ustaše Brace Gavrana iz filma “Braća po materi”, Miloša Obilića u “Boju na Kosovu”. Logično je na red došao i Sveti Sava, glavna uloga u istoimenoj predstavi za koju je dobio Sterijinu nagradu 1990. u Novom Sadu.
- Kad sam istu predstavu pokušao da odigram u svom matičnom pozorištu, dogodio se jedan od najmračnijih događaja u istoriji jugoslovenskog teatra. Vojislav Šešelj, lider Radikalne partije, pojačan sa jednim bivšim popom, Žarkom Gavrilovićem i njegovom Svetosavskom strankom, divljački su prekinuli moju predstavu i onemogućili njeno izvođenje - zabeležio je u svojoj knjizi poznati glumac.
Njih pedesetak provociralo je iz mraka sa galerije JDP-a, glumce na sceni. Iako nisu odgledali predstavu, smatrali su da ona vređa lik Svetog Save. Urlici, psovke, pozivi na linč bili su neizdrživi, glumci su bili u šoku i neverici, a mnogima su krenule suze.
- Ja vas najlepše molim da svoj sud, ma kakav on bio, sačuvate za kraj predstave - poručio je Laušević provokatorima u sali.
Kako i dalje nisu dozvoljavali da glumci nastave sa predstavom, u tom dramatičnom trenutku Žarko je onako markantan na sceni odeven u srednjovekovni kostim, “patriotama” u lice izgovorio antologijsku rečenicu: “Odigraćemo celu predstavu. Niste vi veći Srbi ni od mene, ni od Siniše Kovačevića, ni od bilo kog učesnika ovde.” Posle tog incidenta, za Žarka Lauševića više ništa nije bilo isto.
- Da nije bilo te noći, ne bih dobijao pretnje da ću biti likvidiran. Iz istog razloga vrlo brzo posle ovog događaja ću, po savetu policije, kupiti pištolj, a posle još jednog nemilog događaja u “Bojanu Stupici”, dakle, ponovo pod istim krovom, taj isti i početi da stalno nosim sa sobom u kožnoj torbi - opisao je početak svoje tragedije.
Nedugo zatim, u noći između 30. i 31. jula 1993. godine u jednom podgoričkom kafiću našao se u situaciji u kojoj je u samoodbrani pucao iz tog pištolja. Dva mladića su smrtno stradala, jedan je ranjen, a Žarko ubrzo osuđen, zatvoren, progonjen...
Predstava “Sveti Sava” više nije igrana, Nemanjićima se nije niko ozbiljno bavio u pozorištu, filmu, televiziji... Kao da se čekalo da Žarko dođe iz Amerike u Srbiju i oprosti “galeristima iz JDP-a”.
Izvor: Blic