Stručnjaci ističu da način i brzina hodanja mogu da ukažu na dijabetes, artritis i avitaminozu, degenerativne promene, Alchajmerovu bolest i druga ozbiljna oboljenja.
* Spori hod može da upozori na dijabetes, artritis, rizik od demencije, dok brzo hodanje pokazuje da telo funkcioniše dobro. Mlada i zdrava osoba u dobroj formi u proseku treba da hoda 1,2 do 1,4 metra u sekundi. Međutim, i relativno blagi artritis ili drugi bolovi uticaće na usporavanje hoda. Osobe sa artritisom hodaju sporije od metra u sekundi, a ako je stanje veoma loše, samo pola metra u sekundi.
* Na osnovu brzine hodanja može da se predvidi i koliko će dugo neko živeti, tvrde naučnici sa Univerziteta u Pitsburgu. Oni su detaljnim istraživanjem ustanovili da osobe koje hodaju sporije imaju veći rizik od umiranja, dok su brzi, žustri ljudi živeli duže od statistički predviđenog životnog veka.
* Kratki koraci mogu da ukažu na osteoartritis, oštećenje mišića kao posledice nošenja visokih potpetica, ali i na limitirane sposobnosti doživljavanja orgazma. Kada je reč o osteoartritisu, najčešće se radi o kukovima, dok blokada mišića karlice može biti povezana sa oštećenjima koja utiču na sposobnost postizanja vaginalnog orgazma.
Izvor: Novosti