Talentovana Novosađanka, koja se pre nekoliko godina zbog ljubavi preselila u SAD, gde se udala za muzičara, Afroamerikanca Marka Robertsona, priznaje da je ushićena pred veliko muzičko takmičenje.
- Čast mi je što ću predstavljati Srbiju na "Evrosongu", ali je teško bilo šta prognozirati - kaže Tijana.
- Ima svega, pa i politike, mada nemate takav osećaj jer sve deluje zabavno i okrenuto je pesmi i publici. Očekujem da se odlično predstavimo i da se dopadnemo gledaocima. Nemam nikakvu sumnju da ćemo ući u finale i volela bih da budem što bliže vrhu.
Kakve su šanse da sledeće godine vratimo "Evrosong" u Srbiju?
- Nezahvalno je reći, ali ne želim ni da odam utisak da ne verujem u pobedu. Postoje očekivanja u odnosu na uloženo vreme i novac. Imaćemo sjajan nastup u režiji Igora Basorovića, a sa mnom na sceni biće igrač Boris Vidaković. Nemam zahtevnu koreografiju, sve je u svetlu, LED ekranima i bini, koja pruža mnogo mogućnosti. Cela priča ima poentu i govori o ljubavi zbog koje se gubi razum. Poslednjih 10 godina "Evrosong" je postao šou-program. To više nije samo takmičenje za najbolju pesmu Evrope, već za kompletan nastup i ne traje nekoliko minuta dok izvodite pesmu, već mesecima.
Malo se zna o vama, da li vam je ovo najveća šansa u karijeri?
- Takmičenje za "Pesmu Evrovizije" jeste moj vrhunac i prilika koju ne dobija svako. Ali za svaku svirku mislim da je vrhunac, jer volim da pevam. Ne znam za šta je to šansa, možda da postanem popularna u Srbiji? Ovde je sve podređeno najnižim instinktima, mnogo je ljudi koji se na pravi način bave muzikom, ali nemaju podršku. To što javnost ne zna dovoljno o meni, ne znači da nisam dobra, već da ne postoji podrška medija. U ovom trenutku vlada interesovanje za mene, ali ne znam šta će biti kada prođe "Evrosong" i kada u oktobru objavim album koji spremam sa kumom Dušanom Alagićem.
Nameravate li da se u Americi ozbiljnije posvetite pevanju?
- Ne planiram tamo da postanem zvezda, jer nije realno. Da sam otišla pre 10 godina, kada sam imala "drajv" da to uradim, možda bi bilo drugačije. To ne znači da se neću baviti muzikom i snimati pesme. U Srbiji sam godinama radila, ali ovde nikad ne znate da li ste dovoljno dobri. Konstantno vam nad glavom visi muzička industrija, stalno ste u začaranom krugu koji vam ne dozvoljava da spoznate sebe i nemate potvrdu kvaliteta. Kao da ste na rolerkosteru. Onda odete u Ameriku ili drugu državu i upotrebite minimum onoga što znate, a ljudi vas gledaju kao vanzemaljca. Tamo i te kako ima profesionalaca koji znaju svoj posao. Ukoliko ste posvećeni onome što odlično radite, odmah se izdvajate iz sredine i idete munjevito napred.
Mnogi su u Ameriku otišli za boljim životom, a vi zbog ljubavi?
- Kada se dvoje ljudi pronađu, imaju utisak kao da se oduvek poznaju. Kao da su dve iste osobe koje su živele na različitim kontinentima i u jednom trenutku ih je spojio život. Shvatate da se s nekim odlično poznajete i razumete iako pripadate različitim kulturama i svetovima. Mark i ja smo se vrlo lako skapirali. Tri godine smo zajedno, a dve u braku. Predivan je čovek, pun je podrške i razumevanja i nije ljubomoran. Beskrajno je talentovan, peva, piše pesme i svira tri instrumenta. Svako misli za sebe da je najbolja osoba na svetu, a ja često kažem da je on bolji čovek od mene. Nikad ne znate kako ćete i s kim završiti, ali verujem da ćemo nas dvoje zajedno provesti ceo život. Imamo odličan brak. Posle godinu dana veze na daljinu, došao je trenutak odluke, da li ćemo se venčati ili raskinuti.
Mark je prešao u pravoslavlje, venčali ste se u crkvi u Sremskim Karlovcima?
- Moram da razbijem fascinaciju naših ljudi o strancima koji prelaze u pravoslavlje. Amerika je zemlja u kojoj je zastupljena velika sloboda religija i u jednoj ulici možete da vidite 20 različitih verskih zajednica. Mark je i ranije bio hrišćanin, a sada je prešao u pravoslavlje. Dopadaju mu se naše crkve, osećaj mira i spokoja u njima, a posebno je oduševljen kako su oslikane.
Stranci su uglavnom oduševljeni našom hranom, šta se Marku najviše dopada?
- Obožava sarme i često ih spremam, ali i banjalučki ćevap koji je jeo u Novom Sadu. Kada sam nedavno došla u Srbiju, pitao me je da li sam išla na ćevape. Svi su ga ovde odlično prihvatili, moji roditelji ga obožavaju. Dolazimo dva puta godišnje u Srbiju. Mark je zainteresovan da nauči srpski i stalno me pita zašto mu ne donesem neke knjige ili diskove odakle bi mogao da uči. Kaže da bi voleo da razume kada jednoga dana s našom decom budem razgovarala na srpskom jeziku. Proširenje porodice nam nije trenutno u planu, ali verujemo da ćemo se ostvariti i kao roditelji.
Mnogi će reći da vam je lako jer živite u Americi?
- Možda je tamo lakše jer je veliko tržište i ima više novca. Ukoliko započnete neki posao, veća je verovatnoća da ćete uspeti nego ovde. Ali ni tamo ne može svako da započne biznis. Gde god da živite morate da idete napred, nema stajanja. Suprug i ja smo započeli zajednički posao u Bostonu, gde živimo. Imamo firmu koja se bavi organizacijom muzike za razne događaje i slavlja. Imamo i bend s kojim nastupamo.
Izvor: Novosti