Naučnici su otkrili da u mozgu postoji prekidač za sagorevanje masti. Ovo otkriće je veoma velika stvar kada je u pitanju lečenje gojaznosti, koja je u savremenom svetu jedan od većih problema.
Nova studija je pomogla u rešavanju pitanja kako telo bira da sagoreva ili da taloži masti, kao i kako sve može iskoristiti energiju koju dobija iz hrane. Naučnici su posebno obratili pažnju na to kako telo pretvara belu mast, koja skladišti energiju, u braon mast koja je sagoreva. Mast je skladištena u posebnim ćelijama koje imaju mogućnost da menjaju braon mast u belu, i pomognu telu da sagori ili sačuva energiju iz hrane.
Kada osoba jede, telo odgovara protokom insulina. Zatim, mozak šalje signale da podstakne brušenje masti, da bi to moglo da proširi energiju. Kada neko ne jede ili se uzdržava, mozak šalje instrukcije posebnim ćelijama poznatim kao adipociti, govoreći im da postanu bele masti. To pomaže telu da skladišti energiju kada ljudi ne jedu i održava telesnu težinu stabilnom. Taj kompleksni proces je kontrolosan jednim "prekidačem" - koji je kao neki mehanizam u mozgu. On se gasi i pali u zavisnosti od toga da li osoba jede i pomaže regulisanju korišćenja masti u telu. Kod gojaznih ljudi, taj prekidač ne radi kako treba - zaglavljen je na uključenoj poziciji. Kada ljudi jedu, on ne ide na isključeno - tako da se energija ne troši.
- Prekidač je uključen sve vreme, a kao posledica brušenje masti se sve vreme isključuje, a potrošnja energije se sve vreme smanjuje - navodi vođa istraživanja Toni Tajganis.
Dakle, sada se naučnici nadaju da mogu da manipulišu prekidačem, da ga pale i gase i tako pomognu ljudima da kontrolišu kako će se njihovo telo izboriti sa mašću.
- Prvi put u modernoj istoriji, gojaznost je glavni i vodeći faktor bolesti i može dovesti do smanjenja životnog veka - navodi Tajganis u svojoj izjavi.
Energija koja se unosi mora biti proporcionalna energiji koja se troši.
- Kada dođe do disbalansa dolazi i do gojaznosti. Postoji mogućnost da utičemo na ovaj mehanizam, ali terapija koju želimo da postavimo je još uvek daleko od nas - zaključuje doktor.
Izvor: zena.blic.rs
Foto: Ilustracija/pixabay.com