Na sinoćnjem vrlo emotivnom otvaranju izložbe govorili su glumac Romano Nikolić u ime Arterarija te Tomažova najbliža saradnica, dramaturškinja i sestra Livija Pandur koja ja pozvala glumicu Pericu Martinović da pročita kratko pismo svoga oca Miše napisano Panduru u čast, za ovu priliku. Autor fotografija i nekadašnji Pandurov saradnik, Aljoša Rebolj kazao je kako je Tomaž „uvek znao inspirisati i od svih tražiti najviše“. Rebolj je istaknuo da mu je čast izlagati u impresivnom atrijumu palate Sponza, na mestu gde se skupljala kišnica, što ima posebno značenje za Tomažov rediteljski rukopis. Voda. Njegov je teatar uvek imao te arhetipske momente, pa je tako i u Medeji na Lovrencu vrlo važna bila voda. Bio je lovac za snovima, lovac za lepotom, a za sve ljubitelje pozorišne umetnosti bar su neki od tih trenuka uhvaćeni za večnost na ovim fotografijama.
Tomaž Pandur bio je jedan od najznačajnijih savremenih pozorišnih reditelja koji je svojim radom i saradnjom s Hrvatskim narodnim pozorištem u Zagrebu, Dubrovačkim letnim igrama i brojnima drugima trajno obeležio i pridoneo hrvatskoj pozorišnoj sceni, a velik uticaj ostvario i na brojnim inostranim pozornicama. Smrt je Tomaža Pandura prerano i iznenada zadesila u 53. godini. Publika i danas ima snažna sećanja na prepoznatljivu Tomaževu estetiku i pozorišni jezik, a umetnici koji su imali prilike raditi s njim sećaju se njegovog vizionarstva te jedinstvenog procesa izgradnje pozorišnog narativa i slike u upečatljive, zaokružene te uvek nove celine. Njegova Medeja premijerno izvedena na Lovrencu 2012. s Almom Pricom u naslovnoj ulozi, a u koprodukciji Igara i HNK u Zagrebu, postala je predstava trajno urezana u memoriju festivalske publike.
Izložbu koja je prvo u maju bila predstavljena u Laubi, svojom su podrškom omogućili Ambasada Republike Slovenije u Zagrebu, Web2Print, Printera i Pandur Theaters. Izložba će na Dubrovačkim letnim igrama za festivalsku publiku biti otvorena do 1. septembra, svakim danom od 18 do 22 sata.