Direktorka vladine Kancelarije za ljudska i manjinska prava Suzana Paunović ukazala je, povodom Svetskog dana deteta 20. novembra, na značaj učenja dece o pravom smislu tolerancije. Prava deteta neotuđivi deo univerzalnih ljudskih prava, poručila zаmenicа zаštitnikа grаđаnа zа prаvа detetа i rodnu rаvnoprаvnost Gordаnа Stevаnović.
Ocenjujući da je obaveza celog društva da deci omogući najbolje uslove za odrastanje, Paunović je u čestitki povodom Svetskog dana deteta navela i da deca preuzimaju modele ponašanja od odraslih.
- Deca od odraslih uče o poštovanju, međusobnom uvažavanju, o odnosima prema vršnjacima, porodici i zajednici. Deca od odraslih uče i o toleranciji na različitost koja je ključna ne samo za pravilan razvoj deteta, već predstavlja i garantuje izgradnju zdravog i stabilnog društva - navela je Suzana Paunović u čestitki.
Kako je prenela Kancelarija za ljudska i manjinska prava, Paunović je podsetila da je Srbija među prvim zemljama koje su ratifikovale Konvenciju o pravima deteta i da su domaći zakoni usklađeni sa tim dokumentom, ali i sa evropskim standardima u toj oblasti.
Svetski dan deteta proglašen je 20. novembra 1954. u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, a pet godina kasnije usvojena je i Deklaracija o pravima deteta.
Generalna skupština UN usvojila je 20. novembra 1989. godine Konvenciju o pravima deteta, prvi međunarodni dokument u oblasti ljudskih prava koji se posebno bavi decom.
Konvenciju su ratifikovale 193 države, a njeni osnovni principi su pravo na život, opstanak i razvoj, najbolji interes deteta, pravo na participaciju, kao i pravo na nediskriminaciju.
Zamenica zaštitnika građana za prava deteta i rodnu ravnopravnost Gordana Stevanović čestitala je danas svoj deci Svetski dan deteta, uz poruku da su prava deteta neotuđivi deo univerzalnih ljudskih prava o kojima se ne sme i ne može pregovarati.
- Dečja prava imaju sva deca, nezavisno od toga gde su rođena, sa kim odrastaju, koje su nacije ili vere, a pravo na pravilno i bezbedno odrastanje, izražavanje mišljenja i dostojanstvo preduslov su njihovog pravilnog razvoja - istakla je ona.
Posebno osetljive grupe dece sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, teško bolesna deca, deca koja žive i rade na ulici, deca koja žive u ruralnim sredinama, deca izbeglice i žrtve rata, deca žrtve nasilja i druga deca koja se nalaze u posebno osetljivim situacijama, su kategorije koje zahtevaju neprekidno angažovanje nadležnih, bez obzira na ekonomske teškoće države, poručila je Stevanović.
U proteklim godinama je unapređen zakonodavni okvir za ostvarivanje i zaštitu prava deteta, ali stanje u ovoj oblasti i danas obeležava nedovoljno razvijen sistem prevencije i zaštite dece od nasilja, zlostavljanja, zanemarivanja i iskorišćavanja. Od 294 pritužbe koje su u ovoj godini upućene Zaštitniku građana u oblasti prava deteta, trećina se odnosi na nasilje nad decom, upozorava Stevanović.
Stoga je preko 100 preporuka upućeno ministarstvima nadležnim za socijalnu zaštitu, unutrašnje poslove, zdravlje i prosvetu, prosvetnim inspekcijama, organima starateljstva, školama i drugim organima vlasti kako bi se predupredili naredni slučajevi svih oblika nasilja nad najmlađom populacijom, a javnost upozorila da nad ovim problemom ne zatvara oči.
Podrška detetu žrtvi mora biti u centru pažnje države i društva, rekla je Stevanović i dodala da seksualno zlostavljanje i iskorišćavanje dece zahteva poseban i prilagođen pristup, kako bi se zlostavljanje rano otkrilo, nadležni brzo reagovali i kako bi se izvršila uspešna rehabilitacija deteta, a ponovljena traumatizacija sprečila.
U multisektorskom pristupu nasilju nad decom ključnu ulogu imaju oni državni organi koji daju okvir sistemu zaštite dece od nasilja, kao i oni koji u svakodnevnom radu primenjuju propise, standarde i protokole postupanja. Ne manje značajna je uloga nezavisnih institucija, kao što je Zaštitnik građana, da kontrolišu organe i usmeravaju ih ka najvišem ostvarivanju svih prava deteta, zaključila je Stevanović.
Izvor: Telegraf.rs