Srpski naučnici ne dele stav s američkim kolegama s univerziteta u Koloradu i Montani, koji su nedavno izneli uznemirujuće podatke - da će usporavanje Zemljine rotacije 2018. godine dovesti do serije razarajućih zemljotresa koji će ubiti najmanje milijardu ljudi.
Branko Dragičević, zamenik direktora Republičkog seizmološkog zavoda Srbije, o ovom katastrofalnom scenariju da se nijedna ozbiljna seizmološka institucija na svetu ne bavim takvim predviđanjima, kao što su to izneli američki naučnici, i da ne zna na osnovu čega su doneli takav zaključak.
Što se tiče naše zemlje, Dragičević navodi da je seizmička opasnost nepromenjena, a da opasnost od zemljotresa, prema analizama, preti Kopaoniku, Svilajncu, Aleksandrovcu, Kraljevu, Jagodini, Kragujevcu, Loznici, Novom Pazaru i Čačku, dok je najniža seizmička opasnost u istočnoj Srbiji i delu Bačke.
- Zemljotresi se ne mogu predvideti, ali na osnovu analiza mogu se naslutiti mesto i očekivani intenzitet i magnitude. Ne može se predvideti dan kad će se on dogoditi. Postoji visok nivo seizmičke opasnosti na teritoriji Srbije. Realno je na ovim prostorima očekivati magnitude i do 5,9 - najviše šest stepeni Rihterove skale, jer su se zemljotresi te jačine već dešavali. Karakteristika zemljotresa je da se dešavaju na mestima gde su se već dogodili u prošlosti - objašnjava Dragičević.
Prema njegovim rečima, kakve će posledice zemljotres imati, osim od jačine, zavisi i od toga da li se dogodio u ruralnoj ili gradskoj sredini, na kojoj dubini i udaljenosti objekata.
- Ako se zemljotres dogodi u urbanoj sredini, na teritoriji grada, onda je sasvim drugačije nego da se dogodi na primer u Mionici, u ruralnom delu. U najvećoj opasnosti su stari objekti, zatim oni koji su građeni pre donošenja propisa i prilikom čije gradnje nisu poštovani propisi, kao i objekti koji su loše održavani i loše adaptirani - navodi sagovornik.
On dodaje da jedino na šta se može uticati jesu posledice i seizmički rizik.
- Seizmički rizik zavisi upravo od ranjivosti objekata od otpornosti i edukacije stanovništva. Što se tiče seizmičke opasnosti u Srbiji, ona je uvek ista i nepromenjena, seizmička opasnost se ne menja tokom geološke istorije - zaključuje Dragičević.
Zemljotres u Kraljevu
Poslednji zemljotres u Srbiji koji je odneo ljudske živote zabeležen je 3. novembra 2010. u Kraljevu, kada su dve osobe poginule, dok je oko 200 građana povređeno. Kraljevo je tada pogodio zemljotres jačine 5,4 stepena Rihterove skale. U zemljotresu je 800 objekata pretrpelo teška oštećenja, među kojima su bile škole i zdravstvene ustanove. Epicentar zemljotresa je, prema podacima Republičkog seizmološkog zavoda, bio u Vitanovcu, na deset kilometara od Kraljeva, na dubini od dva kilometra.
Ponašanje u slučaju zemljotresa
Ako vas potres zatekne u domu, ostanite u kući, jer nije bezbedno da izlazite. Potražite zaklon ispod masivnog nameštaja poput kreveta, stola ili ispod štokova vrata. Sklonite se što dalje od prozora, polica i visećih elemenata koji mogu da padnu i da vas povrede. Najbolje bi bilo da budete u čučnju, jer ćete tako sprečiti povredu prilikom pada od gubljenja ravnoteže. Ako ste napolju, sklonite se dalje od zidanih objekata i dalekovoda. Ako ste u vozilu, izbegavajte mostove, tunele, podzemne prolaze i zgrade, jer sve to može da se sruši na vas.
Izvor: Kurir.rs
Foto: Ilustracija/Pixabay.com