Jedno od takvih lokacija je područje divljine i planina izvan grada Los Anđelesa u Kaliforniji, u Sjedinjenim Američkim Državama, koja je bila mesto niz bizarnih, nestanaka dece koja su ostala nerešena do danas.
U južnoj Kaliforniji nalaze se planine San Gabriel i planina Sijera Pelona, a u ovoj prostranoj pustinji, nedaleko od urbane džungle u obližnjem Los Anđelesu, leži Nacionalna šuma Anđeles.
Na površini od 700.176 hektara (2.833,5 km2), šuma obuhvata velike delove zaštićenog zemljišta koji ostaju u izvanredno očuvanom stanju s obzirom na blizinu takvog gusto naseljenog megapolisa kao što je Los Anđeles.
Nacionalna šuma Anđeles je takođe poznata po kobnom nizu događaja koji su se godinama skrivali iza ovog prirodnog sjaja.
U julu 1956. godine, 11-godišnja Brenda Hauel je iz iz Severne Karoline posetila Los Anđeles kako bi videla svoju sestru. Ubrzo je počela da se druži s dečakom iz susedstva, 13-godišnjim Donaldom Bejkerom. Ujutro 6. avgusta 1956. dvoje dece selo je na svoje bicikle kako bi otišli da se igraju blizu kanjina San Gabrijel, blizu planine Glendora. Od tada ih niko nikada nije ni čuo ni video.
Pokrenuta je masovna potraga, i to zajedničkim snagama pripadnika policije i mornarice, zajedno sa stotinama volontera koji su pretraživali divljinu u potrazi za bilo kakvim znakom, ali posle nekoliko dana potrage sve što su pronašli bio je Brendin bicikl i Donaldova jakna, oko četvrt kilometara udaljeni od mesta gde su ih poslednji put videli. Dva meseca kasnije, Donaldov bicikl pronađen je u Osnovnoj školi Glendora, a jedan od učenika tvrdio da ga je pronašao u šumi nedugo pošto su nestali. Nisu pronađeni nikakvi dokazi, a dokazi kao da su jednostavno nestali u magli.
Sledeće godine, u proleće 1957, dogodio se još jedan zastrašujući nestanak na tom području.
Donald i Brenda bili su samo početak
Eldon Bouman i njegov zet Gordon Viks, zajedno sa svojom decom, od koje je najstariji bio osmogodišnji Tomi Bouman, pešačili su nedaleko od šume Anđeles. U jednom trenutku tokom izleta, Tomi je otrčao napred i nestao iz vida oko zavoja, ali kad je ostatak ekipe prošao isti zavoj tek nekoliko trenutaka kasnije, dečaka više nije bilo. Od tada ga niko nije video.
Porodica je u početku pretpostavljala da mališan mora biti u blizini, zato što je bio tamo svega nekoliko trenutaka ranije. Ipak, nisu uspeli da ga dozovu, pa su ubrzo obavestili policiju. Organizovana potraga brzo se približila tom području i smatralo se da Tomi nije mogao da ode daleko, te da će ga uskoro pronaći, ali kako se potraga otegla, ni terensko osoblje, helikopteri i psi tragači nisu uspelid a nađu bilo kakav trag malog Tonija.
Dva dana nakon neobjašnjivog nestanka u kuću Boumana stiglo je jezivo anonimno pismo tvrdeći da je dečak još uvek živ i u društvu neidentifikovanog odraslog muškarca. Porodica je bila u šoku, a onda je dan kasnije stiglo joše jedno pismo, u kome je stajalo da "Toni sada živi u Oklahomi". Međutim, dečak nikada nije pronađen.
Nestanak sa kampovanja
Sledeće dete koje je nestalo u šumi bio je šestogodišnji Brus Hauard Kremen, i to dok je bio na kampovanju s izviđačkom gupom koju je činilo 80 dece i odraslih. Ulogorili su se u Nacionalnoj šumi Anđeles, a mali Brus je nestao posle nekoliko sati. Brus je navodno pešačio s drugom decom i jednom odraslom osobom oko 300 metara od logora, kada se umorio i vratio se da odmori u kampu koji je još uvek bio na vidiku.
Kad je dečak gotovo stigao do kampa, odrasli pratilac se okrenuo da nastavi s drugom decom, ali Brus nikad nije stigao do odredišta. Samo nekoliko minuta kasnije grupa je shvatila da je dečak nestao, potraga je momentalno organizovana, policiji su se pridružili i dobrovoljci iz izviđača, ali o malom Brusu nije pronađen nijedan trag o njemu. Vlasti su u to vreme verovale da se Brus izgubio u šumi, ali on nikada nije pronađen.
Ovi slučajevi ostali su kompletne enigme, bez ikakvih novih tragova ili dokaza sve do 6. marta 1970. godine, kada je čovek po imenu Mek Rej Edvards, ušao u policijsku stanicu Los Anđelesa i smireno priznao seksualno zlostavljanje i ubistvo 6 dece između godina 1953. i 1970. godine, a spomenuo je nestalu Brendu Hauel i Donalda Bejkera. Kad je zapanjenim policajcima postalo jasno šta se događa, zamolili su Edvardsa da ih odvede tamo gde je sakrio tela, a on se složio.
Međutim, kad ih je doveo na mesto, nije bilo tragova da su tela ikada bila tamo, a tužilaštvo ga neće teretiti za nestanak Brende i Donalda. Uprkos tome, otkriveno je da je Edvards bio serijski zlostavljač dece, a na kraju će biti osuđen za tri ubistva za koje je optužen: Gari Roket, Donald Alen Tod i Stela Darlin Nolan.
Osuđen je na smrt, ali je počinio samoubistvo krajem 1971. godine pre nego što su ga vlasti uhapsile. Slučajevi Donalda Bejkera, Brende Hauel i Brusa Kremena nikada nisu rešeni, a iako dokaza nema, policija je uverena da je i za njihovu smrt odgovoran upravo Edvards.
Kurir.rs/ Express.hr