U "najluđoj noći", Španci će jesti grožđe, Japanci nudle, Italijani će nositi crveni veš, a Filipinci odeću sa tufnama - običaji su različiti, ali svim ljudima širom planete cilj je isti, da u novoj godini prizovu sreću u svoj život.
Neke porodice u Kolumbiji se i dalje pridržavaju običaja da staru lutku obuku u odeću iz prethodne godine i da je u ponoć zapale, što treba da simbolično uništi sve loše uspomene. Žitelji jednog peruanskog sela rešavaju prošlogodišnje sukobe organizovanjem pesničenja i tako u novu godinu ulaze čisti i neopterećeni lošim odnosima. U Japanu, u mestu Akita, muškarci se tradicionalno oblače kao planinski demoni ulaze komšijama u kuće i savetuju deci da budu dobra i poslušna preteći im da će ih u suprotnom odvesti.
Danci bacaju posuđe na pragove prijatelja jer veruju da će im tako doneti sreću, dok Grci bacaju narove. Ali to nije ništa u odnosu na ono što su doskoro radili stanovnici jednog dela Johanesburga. Komšije su pred Novu godinu prikupljale stare uređaje, da bi se onda okupili na krovu zgrade i bacali aparate. U obzir su dolazili stari frižideri, televizori, mikrotalasne pećnice, zbog čega policija pred Novu godinu helikopterima patrolira ovim krajevima.
Još jedna tradicija su pokloni, što datira još iz doba Persijanaca, koji su darovali jaja kao simbol plodnosti. Danas poklanjamo i previše, pa profit u celom svetu tokom praznika dostiže vrhunac. Još jedan savremeni običaj je donošenje novogodišnjih odluka. Među najčešćim su one o vežbanju, dijeti i zdravoj ishrani. Loša vest, ipak, je da se 80 odsto odluka istopi već u februaru.
DA LI STE ZNALI?
Kakva je moć praznika, pokazuje podatak da je tokom Božića u Prvom svetskom ratu uspostavljeno primirje između Nemačke i Velike Britanije. Vojnici su tada dekorisali skloništa, razmenili poklone i odigrali partiju fudbala na ničijoj zemlji.
Izvor: Novosti
Foto: Ilustracija/Unsplash