Ovi oblici glavobolja predstavljaju treći najčešći uzrok glavobolje (nakon tenzijske i migrenske glavobolje) i češće su kod žena starosti između 30 i 40 godina života, iako se mogu javiti u bilo kom životnom dobu.
Preterana upotreba
Obično nastaju kod osoba koje imaju epizodnu migrenu ili epizodnu tenzijsku glavobolju koja se vremenom transformiše u hronični oblik (više od 15 glavobolja mesečno) zbog čega bolesnici počinju svakodnevno da uzimaju analgetike zbog bola, ali i zbog straha od povratka glavobolje.
Bilo koji analgetik može da dovede do glavobolje prouzrokovane prekomernim uzimanjem lekova, međutim najbrže i najčešće do toga dovode kombinovani preparati, koji u sebi sadrže kofein i kodein, opioidni analgetici i triptani (lekovi za migrenu).
Smatra se da svakodnevno uzimanje više od 10 analgetika duže od tri meseca dovodi do razvoja glavobolje uzrokovane prekomernim uzimanjem lekova. Veliki problem je to što su kombinovani preparati analgetika (obično kombinacija paracetamola, kofeina i kodeina) dostupni u apotekama bez recepta.
Zanimljivo je da bolesnici koji svakodnevno uzimaju analgetike a nemaju glavobolju, na primer bolesnici sa reumatskim artritisom ili bolovima u leđima, nikada ne razviju glavobolju uzrokovanu prekomernim uzimanjem lekova.
Prema kriterijumima Međunarodne klasifikacije glavobolja, u ovom slučaju se radi o glavobolji koja je prisutna više od 15 dana mesečno, a takvi bolesnici uzimaju analgetike svakodnevno duže od tri meseca i bez obzira na uzeti analgetik, intenzitet i frekvencija glavobolje se pogoršava. Potvrda dijagnoze je izostajanje glavobolje unutar dva meseca nakon prestanka uzimanja analgetika.
Lečenje glavobolja
Glavobolje su vrlo česte u opštoj populaciji i problem nastaje kada se bolesnici leče sami, bez konsultacije sa lekarom opšte prakse ili specijalistom neurologom.
Bolesnici sa glavoboljom uzrokovanom prekomernim uzimanjem lekova zahtevaju pregled neurologa. Princip lečenja tog tipa glavobolje je da se nakon detaljne anamneze i neurološkog pregleda bolesnika proceni o kojem se tipu glavobolje radi, odnosno koja je primarna glavobolja dovela do potrebe prekomernog uzimanja lekova.
Pri tome, neurolog će proceniti može li se lečenje tih bolesnika sprovesti ambulantno ili je potrebna hospitalizacija. U oba slučaja neophodno je odmah ili postupno (u slučaju kad je uzrok kombinovani preparat ili opioiodni analgetik) prestati uzimati analgetik.
Bolesnike koji nisu hospitalizovani posebno treba upozoriti da je moguće da im kroz nekoliko dana (obično desetak dana) dođe do pogoršanja glavobolje uz druge propratne simptome tipa mučnine, povraćanja, povišenja krvnog pritiska, lupanja srca, poremećaja spavanja, psihomotornog nemira i nervoze.
Kod nekih bolesnika samo izostajanje analgetika dovešće do prestanka glavobolje, dok će se kod drugih bolesnika javiti povremena glavobolja istog ritma kakva je bila pre uzimanja lekova u prekomernoj dozi.
Zlatno pravilo
Nakon detaljnog uvida u tip glavobolje (uglavnom se postavi dijagnoza migrene ili tenzijske glavobolje) kod nekih bolesnika je potrebno uvesti profilaktičku terapiju, što znači svakodnevno uzimanje odgovarajućeg leka.
Istraživanja su pokazala da oko 70 odsto bolesnika sa glavoboljama zbog prekomernog korišćenja lekova uspe da prestane sa redovnim uzimanjem analgetika i potom se osećaju mnogo bolje, dok 30 odsto ljudi nakon početnog poboljšanja ponovo počinju da uzimaju analgetike u prevelikoj meri.
Zato je kod takvih osoba potreban multidisciplinarni pristup koji uključuje lekara opšte prakse, neurologa i psihijatra budući da su ti bolesnici vrlo često i depresivni.
Bitno je naglasiti da je zlatno pravilo u lečenju glavobolje uzeti odgovarajući analgetik na početku glavobolje i to u odgovarajućoj terapijskoj dozi, međutim maksimalno do dva puta nedeljno.
Takođe, potrebno je izbegavati lekove koji sadrže kodein i kofein budući da njihova kontinuirana upotreba dovodi do svakodnevne glavobolje. Svaka promena intenziteta i frekvencije glavobolje zahteva pregled specijaliste neurologa koji će odrediti tip glavobolje i odgovarajuću terapiju, čiji je cilj podići kvalitet života tih bolesnika.
Izvor: B92/Avaz.ba
Foto: Ilustracija/Pixabay.com