Gotovo polovina mladih bi htela da živi u nekoj od država zapadne Evrope, osam odsto u SAD, dok svaki peti želi da se preseli u veću sredinu u Srbiji, pokazuju rezultati iz Alternativnog izveštaja o položaju i potrebama mladih, koje je danas predstavljeno.Istraživanje je sprovela Krovna organizacija mladih, u sklopu projekta Glas mladih u demokratskim procesima, a u njemu je učestvovalo 1.200 ispitanika iz cele Srbije.
Boban Stojanović, iz Krovne organizacije mladih, ocenjuje kao zabrinjavajuće odgovore u kojima su ispitanici većinski saglasni – da mladi i obrazovani kadrovi odlaze u inostranstvo jer se tamo njihovo znanje više ceni, da mladi nemaju podsticaj da uče jer se u Srbiji sve dobija poznanstvom i novcem, kao i da je visoko obrazovanje potpuno diskreditovano lažnim diplomama i fantomskim privatnim fakultetima.
- Poražavajuća je činjenica da mladi sve više veruju da je za zaposlenje neophodno da iza sebe imaš partijsku knjižicu i veze, pre nego adekvatno obrazovanje - kaže Stojanović i dodaje da je 40 odsto ispitanika nezadovoljno obrazovnim programima za koje se školuju ili su ih završili.
On je ukazao i na alarmante podatke o bezbednosti: 31 odsto mladih je reklo da su bili izloženi digitalnom nasilju, 59 odsto fizičkom ili verbalnom, dok je čak 80 odsto bilo svedok nasilja. Kao uzorke nasilja u Srbiji mladi ljudi najčešće prepoznaju porodične odnose, odustsvo i pad društvenih vrednosti i stanje u društvu i lošu kaznenu politiku prema nasilnicima. Ništa optimističniji nisu ni rezultati istraživanja o diskriminaciji – 56 odsto mladih su bili žrtve, a 79 odsto svedoci diskriminacije. Svaki peti anketirani smatra da nasilje može biti opravdano.
Istraživanje je ukazalo i na nizak stepen političke participacije mladih, ali i nisko poverenje u institucije i političke aktere. U odnosu na prethodnu godinu, poverenje mladih u sve institucije je opalo, a posebno zabrinjava što nijedna (na skali od jedan do pet) nema prosečnu ocenu iznad tri. Mladi najviše veruju vojsci, policiji, kancelarijama za mlade, crkvi i Ministarstvu omladine i sporta, a najmanje političkim partijama, političkim institucijama i medijima. Zanimljivo je da nema većih odstupanja kada se uporede prosečne ocene institucija i ličnosti koji ih vode, sem u slučaju ministara odbrane i policije Aleksandra Vulina i Nebojše Stefanovića, koji su lošije ocenjeni od organa na čijem su čelu. S druge strane, mladi više veruju Aleksnadru Vučiću i Ani Brnabić nego institucijama koje predstavljaju.
- Više od četiri petine ispitanika ne veruju nijednom političaru u Srbiji, a raste verovanje da mladi nemaju uticaj na političke procese i odluke. Više od trećine mladih nikad ne glasa na izborima, a kao najčešće razloge navode da su svi političari isti, da ne rade u interesu građana i da su im se svi političari smučili - rekao je Stojanović.
Izvor: Kurir.rs/Danas
Foto: Ilustracija/Pixabay.com