Vesna Zakonović Arežina je novinar i pisac, a poznata je i kao Keva Zakon. Slušamo je svakog radnog dana od 13 do 16 časova na Radiju S. Uređuje i vodi "Popodne na TI sa Vesnom". Postala je mama u tridesetoj godini života, kada je objavila i svoju treću knjigu "Mama ipak zna najbolje". Tada je i napisala da se mama rađa kada i dete, pa je normalno da i ulogu majke gradi čitavog svog života. Dok nije upoznala svog sadašnjeg supruga, nije ni razmišljala o porodici i deci, tako da su se i sve kasnije radnje dešavale potpuno spontano i prirodno:
- Kada ti život postavi scenu, ti jednostavno moraš da se snalaziš. I možeš. Ako to zaista želiš. Ja sam pisac po rođenju. Oduvek sam vodila dnevnike. Još kao osnovac pisala sastave za takmičenja, osvajala nagrade. Veliko hvala dugujem svojoj nastavnici srpskog, Mimici, koja je to na vreme prepoznala. I pružala podršku. Za mene pisanje strah od jednog nepoznatog sveta. To je svet u kome se osećam najprirodnije i najlepše na svetu.
U skladu sa svojim interesovanjima, a voljna da našim čitaocima predstavi svoj literarni dar, prenela nam je svoj utisak grčke Kasandre rečima i fotografijama kako bismo poželeli da je i sami posetimo i uživamo u njenoj lepoti.
- Nakon što smo prethodne dve godine obiilazili Sitoniju i istražili je što sa mora, što sa kopna, odlučili smo da leto 2017. provedemo na Kasandri. Kako destinacije uglavnom biramo u pet do dvanaest, ideju za Nea Skioni dobili smo od rođaka, koji su se takođe odlučili za pomenutu destinaciju. Kod nas je organizacija puta i posao oko pronalaska aranžmana nešto čime se isključivo bavi moj dragi. On proučava izabrane lokacije, čita komentare posetilaca po forumima i društvenim mrežama i preko Google Earth-a iz svih uglova proverava plaže, parking mesta, prilaz apartmanima. Moje je da spakujem kofere i da u svakom trenutku znam gde su nam dokumenta. Kao i sinak i naš najbolji drug. Mi smo uigrana ekipa za letnje avanture. Zato mi je odgovor na pitanje o tome gde letujemo, uglavnom: Grčka! Detalje koje naknadno otkrijem (a uglavnom sve naknadno otkrijem) uredno slikam i postavim na svoj Instagram profil. I eto nas ovog leta na prvom prstu, sto kilometara od Soluna, desetak od Haniotija, u mestu koje srpski turisti tek otkrivaju. Uglavnom nailazimo na grčke tablice, pa se sinak ozbiljno obraduje kad pročita BG ili NI. Meni, za promenu, prija da čujem strani jezik, a osim grčkog ovde sam se najviše susrela sa francuskim i engleskim. Sudeći po informacijama sa neta, ovo turističko mesto je već dugi niz godina jedno od omiljenih letovališta za turiste iz zemalja Evrope. Idealan je izbor ako ste planirali da se zaista odmorite, jer noćni život ne postoji, a svi kafići i restorani se nalaze u glavnoj uličici preko puta pristaništa i odmah do gradske plaže. Sve što vam je potrebno za svakodnevno funkcionisanje smešteno je na ovom potezu. Supermarketi, apoteka, doktorska ordinacija, pekara, mesara, prodavnice suvenira. Jako dobra poslastičara, prelepa crkva i jedan hotel koji se po stilu gradnje apsolutno ne uklapa u ambijent, dozvolite da primetim. Ovde živi oko hiljadu ljudi, a samo mestašce je podeljeno na dva dela. Jedan je bliži moru, drugi magistrali. Kad smo već kod mora i ponuđenih plaža, na gradskoj je voda kristalno čista, često zbog toga puna ježeva, ali i morske trave. Zato smo mi već nakon dva dana rešili da istražimo okolinu, i zapravo to je priča koju želim da vam ispričam.
Plaža Posidi nalazi se na krajnjem zapadnom rtu Kasandre. Sedamnaest kilometara od našeg apartmana. Plaža koja me apsolutno oduševila. I umorila. I ponovo oduševila. Posidi plaža je podeljena na dve dela, i zapravo je drugi deo zaštitni znak ovog dela Halkidikija. Ako rešite da ga posetite, ili iznajmite džip, ili obujte patike i spremite se za ozbiljan kardio. Plaža je zapravo peščani sprud koji se pruža duboko u more. Reč je o minijaturnom peščanom poluostrvu, koje menja svoj oblik usled vremenskih (ne)prilika. Na početku spruda imate osećaj da ste u pustinji, a kako se približavate samom špicu oduševiće vas to što je more sa obe strane spruda. Često se dešava da je sa jedne strane vetrovito, a sa druge strane veoma mirno. Zašto pominjem džipove i kardio? Zato što do kraja spruda (čitaj plaže) dolazite ili terenskim vozilom, ili pešaka. Standardna putnička vozila moraju da se parkiraju na početku spruda, zbog peska koji onemogućava dalju vožnju. Na ovom delu plaže držite se onog da sve svoje sa sobom nosite, jer osim čistog, prozirnog mora, i sitnog, belog peska, nemate apsolutno više ništa. Nas je vrlo prijatno iznenadio prodavac krofni, ali nisam sigurna da on baš svakoga dana prepešači ovu deonicu. Zato neka vam voda, hrana, suncobrani, peškiri, budu obavezne stavke. Ali i strpljenje i dobra kondicija, da skoro kilometar pešačite od mesta gde ste ostavili auto. Kada doživite zalazak Sunca, i napravite neke sjajne fotografije nakon kupanja u nestvarnoj vodi, reći ćete da sam bila u pravu. Ova plaža smatra se najlepšom plažom na zapadnoj obali Kasandre.
Fotografije sa svetionikom i jezercima morske vode zaštitni su znak Halkidikija u svim turističkim prezentacijama. Nasmejani konobari, koji kada čuju odakle ste, prvo pitaju: "Partizan ili Crvena zvezda?" Usluga je brza i kvalitetna, a po vašem izboru ručate u restoranu ili na samoj plaži. Cene su pristojne i u skladu sa mestom gde se nalazite. Jedino što može da vas iznervira jesu ose, kojih zaista ima u velikom broju, pa ćete morati pažljivo i brzo da konzumirate svoju porudžbinu. Nakon dana provedenog na ovoj plaži, moj predlog za obilazak i večeru je Afitos. Ovo tradicionalno primorsko mesto nalazi se na severoistoku Kasandre, sedamdeset tri kilometra jugoistočno od Soluna i sa razlogom privlači turiste iz celog sveta. Skoro tri hiljade godina se u njemu prepliću mit i istorija. U antička vremena kroz Afitos su, kaže legenda, prolazili kraljevi i vojskovođe. Danas ovo autentično grčko mestašce, obilaze i obožavaju turisti iz Zapadne Evrope. Jasno mi je i zbog čega. Selo se nalazi na steni iznad mora, sa koje se pruža jedinstven pogled na zaliv Toroneos. Taverne i barovi smešteni su na samom obodu, pa ćete dok uživate u lokalnim specijaltetima, uživati i u pogledu na Egej, more koje je ovde izuzetno čisto, i kako kažu toplo sve do kasnih jesenjih dana. O ljubaznosti i šarmu ugostitelja ne moram ni da pišem. Dok šetate, pozdravljaju vas na svim jezicima, pitaju odakle ste, pozivaju da svratite u njihov lokal i da uz ukusnu hranu uživate u prizoru zalaska Sunca. Ako želite da pazarite suvenire, Afitos je pravo mesto za to. Prodavnice se nalaze jedna do druge, u svakoj ulici ih ima nekoliko, izbor robe je ogroman! Podaci govore da je u Afitosu pronađen mlinski kamen drevnog kamenoloma, kao i da je stecište važnih mrestilišta. Ovo je mesto koje će vas na prvi pogled očarati, i gde ćete, ukoliko volite fotografije, biti u prilici da ih napravite bezbroj. A opet, koliko god da smo mi fotkali i snimali, čini mi se da nismo uspeli da dočaramo svu lepotu i autentičnost nestvarnog Afitosa. Moraćete sami da se uverite, i oduševite.
Autor: Nadlanu.com
Foto: Privatna arhiva