Simonida Milojković šesnaest godina bila je novinar dnevnog lista "Blic", da bi se, nakon upešne novinarske karijere, posvetila književnom radu. Književnošću se bavi od 2007. godine kada je objavljena njena prva knjiga "Grabljivica", najprodavaniji roman na Balkanu u poslednje tri decenije, čiji je tiraž dosegao neverovatnih 210.000 primeraka. Roman "Ljubav u doba kokaina" odmah po objavljivanju postaje bestseler i dospeva do vrha liste najprodavanijih knjiga u regionu. Povodom istoimene knjige, hit numeru pod istim nazivom snimili su Ivana Selakov i Aca Lukas, koja se i danas rado sluša. Simonida Milojković u saradnji sa produkcijom "Prizor" postavlja na pozorišnu scenu dramu "Ljubav u doba kokaina", a širom regiona počinje da drži predavanja i organizuje tribine u cilju prevencije narkomanije kod mladih. Romanom "Žena", osim vrhova čitanosti, dosegnula je i status prvog pisca koji je u našoj književnosti literarizovao istinitu priču iz malo poznatog sveta transrodnih osoba. Ovih dana, iz štampe je izašao novi roman "Dijagnoza: Ljubav" koga autorka predstavlja kao ljubavni psihotriler, a čija je zvanična promocija održana na Sajmu knjiga. Našim čitaocima Simonida predstavlja svoj omiljeni film, restoran, piće, seriju, a volela bi pročitaju njen najnoviji roman za koji već vlada veliko interesovanje.
FILM
- Najbolji film je onaj koji ima moć da nas promeni na bolje. Nakon ruskog filma "Ostrvo" Pavela Lungina, ja više nisam bila ista osoba. Zaista. Kao da je neko podigao roletnu i pokazao mi svet koji je do tada bio potpuno ili delimično sakriven. Film govori o snazi pokajanja i molitve, važnosti da oprostimo sebi i drugima; o tome da ne postoji bezizlazna situacija i neoprostiv greh jer svako ima mogućnost da počne život ispočetka i postane bolji nego što je bio. Film je svojevrsni antidepresiv i preporučujem gledanje jednom godišnje.
RESTORAN
- Volim kafane i jednom nedeljno izađem na večeru sa partnerom, porodicom ili prijateljima. Biram one u kojima muzika nije preglasna te može da se priča. "Skadarlija" je uvek odličan izbor, a kada je vreme lepo volim da ručam na terasi splavova jer me voda opušta i nadahnjuje. Volim i "Sinđelić" jer vlasnik Miki okuplja pametne, interesantne ljude sa kojima može lepo i dugo da se priča i ponešto nauči. "Franš" takođe volim zbog prelepe bašte i neverovatno maštovito opremljenog toaleta u kojem ljudi provedu i po pola sata jer se fotografišu.
PIĆE
- Ne volim koktele i likere. Kad izađem, pijem muška pića: rakiju pre večere, a vino ili pivo posle. Važno mi je da bude lepa čaša, jer u piću treba da uživaju sva čula. Kod kuće pijem limunadu bez zaslađivača, sigurno dve litre dnevno. Volim i biljne čajeve: nana, kamilica, hibiskus. Zavisna sam od crne domaće kafe i ujutru ne izlazim iz kuće pre nego što popijem ogromnu šolju i "podignem sistem".
KNJIGA
- Nedavno je u izdanju "Lagune" izašla moja knjiga "Dijagnoza: Ljubav". Govori o neobičnoj ljubavi između psihijatra i glumice. On reši da je zavede, napravi psihološki eksperiment i istraži da li je zaljubljenost vrsta psihoze. Ali, upada u sopstvenu zamku i na kraju on postaje lud za njom.
SERIJA
- Volim da gledam ruske serije nastale po književnim klasicima: "Majstor i Margarita", "Idiot", "Braća Karamazovi"... A kad hoću da se opustim i nasmejem, po ko zna koji put gledam "Mućke" iako svaku scenu znam napamet. Čak se i jedan engleski novinar nakon posete Beogradu čudio koliko mi u Srbiji volimo tu seriju. Kod nas je preživljavanje, muvanje i trange – vrange ekonomisanje nacionalna disciplina i zato su nam junaci iz Pekama toliko bliski.
Autor: Mario Badjuk
Foto: Privatna arhiva