Iako je provela dva i po meseca u bolničkoj postelji, legendarna glumica Mira Banjac (89) nije klonula duhom, već u svom domu u Novom Sadu čeka da prođe sezona respiratornih infekcija i da se prolepša vreme kako bi ponovo stala pred filmske kamere. U bolnici je završila zbog ozbiljnih bolova i problema sa sepsom. Čak ni tada nije se uplašila smrti, mučila ju je samo spoznaja da neće moći da radi.
– Bez glume, nema mi života – kaže glumica u prvom intervjuu posle izlaska iz bolnice.
Životni optimizam i snažan duh nisu je napustili ni sada.
– Dobro sam, sinulo vreme, sinula i ja. Ništa me ne boli, samo mi smeta što ne mogu da izađem iz kuće. A zbog ovih virusa ne primam ni posete, ne bih da rizikujem.
Kako je imala problema s nogom, prva dama našeg glumišta, koja nikad pre nije otvorila zdravstveni karton, kamoli otišla na bolovanje, sredinom oktobra javila se lekarima u Kliničkom centru Vojvodine u Novom Sadu. Nedelju dana je lečena, potom je puštena kući. Odjednom, situacija joj se pogoršala, pa je početkom novembra morala nazad u bolnicu.
– Dosta naivno je sve počelo. Bolela me je noga koju sam povredila pre 20 godina igrajući “Karolinu Nojber” u Budvi, kad sam propala kroz neku rupu na bini. Nastavila sam da igram kao da ništa nije bilo. Ubrzo smo Pera Kralj i ja otišli na turneju po Americi. Noga me je bolela sve vreme u avionu, ali izdržala sam nekako sve, a kad sam se vratila kući, otišla sam u Banju Kanjižu. Tu sam bila na rehabilitaciji 21 dan i sve je bilo u redu do pre nekoliko meseci. Zbog bolova sam otišla u bolnicu, onda sam dobila sepsu, pojavila se i voda u kolenu. Bila sam bogami u velikoj panici da neću moći da radim, a ako ne radim, nisam živa.
Situacija je bila veoma ozbiljna. Na lečenju je ostala dva i po meseca, ali nijednog trenutka nije pomislila da je to kraj, niti se uplašila smrti.
– Ovo su godine kad čovek, kao što je govorila Isidora Sekulić, pročišćava sebe na neki način, prolazi životni film, razmišlja gde je grešio, kako da se izmiri sa sobom i drugima. Nisam imala paniku od smrti, mene ona ne plaši, jedino me brinulo što pravim toliko dugu pauzu. Ne mogu da ne radim, ako ne radim, gotova sam, više me neće biti.
Objašnjavajući da su lekari i medicinsko osoblje bili divni prema njoj, Mira ističe da je donedavno imala i kućnu negu, terapeuta s kojim je šetala po kući.
– Sad smo i to isključili, pomalo sama šetam. Pošto sam vezana za ova moja četiri zida, čitam mnogo, ne dozvoljavam da mi glava bude praznjikava. To je veoma važno. Ali treba praviti selekciju, vidim da ima mnogo novih pisaca, sve više je i žena, samo nisam sigurna da je ta hiperprodukcija neminovno i dobra. Sad se spremam da pročitam “Zablude Svetog Sebastijana” Vladimira Tabaševića, ovogodišnjeg dobitnika NIN-ove nagrade.
Glumica je toliko predana glumi da bez svoje profesije ne može ni dana, pa kad sama ne glumi, gleda kolege u novim filmovima i serijama, prati dešavanja u pozorištima.
– Vidim da je snimljeno nekoliko dobrih filmova i serija, da imamo sjajnu ekipu mladih i glumaca srednje generacije.
Raduje je što će se uskoro na RTS-u prikazivati serija “Grudi” koju je krajem 2017. snimala u Crnoj Gori.
– Zvala me je rediteljka Marija Perović da mi kaže kako će je emitovati na Javnom servisu. To me je baš obradovalo. Kažu da sam dobra u ulozi Crnogroke, ali ništa ja to ne verujem dok sama ne pogledam.
Koliko je kolege vole i poštuju ranije je mogla samo da pretpostavi, a sada se u to i uverila.
– Zvali su me dragi ljudi s kojima sam radila zajedno, ali i neki od kojih to nisam očekivala. Drago mi je što imam toliko prijatelja u mojoj branši. Svi su mi poželeli da se brzo oporavim, a neki su se šalili i rekli da se ni slučajno sad ne razmazim, već da se što pre vratim jer su im babe u deficitu.
Kao karakterna glumica znala je da će doći dan kad će joj najviše nuditi uloge starica.
– Babu, i to od 90 godina, prvi put sam igrala u devetnaestoj, u komadu “Šuma” Aleksandra Nikolajeviča Ostrovskog. Moj mentor, profesor Jurij Rakitin mi je, kad sam ga pitala kako ću ja to, rekao da je dobro što igram tu ulogu. Dodao je da to, naravno, neće ispasti bogzna kako dobro, ali da je dobro za mene. Inače, glumice moraju da znaju kad je vreme da promene fah. A ja jedva čekam da se vratim pred kamere, iako sam prošle godine dosta glumila, snimala sam sa Radošem Bajićem seriju “Psi laju, vetar nosi” i jedan film u Štutgartu. Više ništa ne priželjkujem, šta god da dođe, dobro je došlo.
Izvor: Gloria
Foto: Hello!/Arhiva