Književnica Ana Atanasković pasionirani je putnik. Dok uživa u promotivnim aktivnostima oko svoje poslednje knjige "Beograd je ljubav", koja je inspiriše da piše dalje i da voli dalje, piše i novinarske i kopirajting tekstove. Autorka knjiga "Jelena Anžujska", "Moja ljubav Nikola Tesla", "Beogradske majske priče" i drugih, ali i mnogih zanimljivih kolumni na različitim portalima na specfičan, istančan način čitaocima opisuje svoj doživljaj: čoveka, mesta, vremena... Iako u svojim književnim delima intenzivno provlači ljubav prema Beogradu, ovom prilikom nam opisuje jedan drugi grad – romantičan, umetnički, neponovljiv... Ana je obišla dosta gradova, ali najjači utisak na nju je ostavio - Pariz.
- Volela sam ga i pre nego što sam stigla u njega: kroz romane, istoriju, kraljeve i paževe, kraljice i intrige, ulice, slikare... kroz sve što sam čitala. Iako je jedna od mojih profesija vezana za Englesku i u Londonu sam bila dva puta (veoma mi je drag), ipak mi je srce u Parizu zato što je to grad esencijalne, svetleće lepote i zato što je toliko moćan da u sebe privlači sve koji želi sebe da poveže sa jonosferom (akašom). Prvi put povod je bio da sebe uverim da je najlepši na svetu (kao što sam slutila), i jeste, a drugi put jer je tamo živeo moj tadašnji partner. Tako da sam ostvarila sve aspekte ljubavi prema Parizu. Nadam se da ću ići opet.
SMEŠTAJ – kakav smeštaj je, po Vašem mišljenju, najbolje rešenje?
- Najbolje je samostalno naći hotel (kao što sam ja putovala prvi put) ili nešto avanturistički, drugačije. Ili biti gost kod prijatelja, pa onda njih ugošćavati. Nisam ljubitelj agencijskih putovanja sa vodičima i grupom, naročito mi je to odbojno i neslobodno za Pariz.
HRANA – koja su Vam bila omiljena jela – lokalni specijaliteti na tom putu?
- Parišku hranu sam otkrivala i u tom gradu ali i ovde, sa prijateljicom groficom koja je našeg porekla, a živi u Parizu. Francuska kuhinja je specifična jer u svakom zalogaju ima daška elegancije i čudnovatosti. Od najobičnijeg lisnatog peciva u bilo kojoj pekari do guščije paštete, preko specifične paste sa škampima koju dobijete od domaćina lično. Posebno uživanje je lisnati i bademasti "Galette de rois" (Kraljevski kolač), koji će vam, opet, spremiti domaćin/domaćica. On u sebi ima figuricu i reže se na toliko parčića koliko ima gostiju. Onaj ko izvuče figuricu postaje kralj i dobija krunu od kartona.
PIĆE – u kojim napicima ste najviše uživali?
- Ne pijem često alkohol, te sam više bila ljubitelj ceđenih sokova, koji se u Parizu savršeno iscede, stave u bokalčić, a posebno dobijete vodu kojom razblažujete koliko želite.
AKTIVNOSTI – kako ste najradije provodili slobodno vreme?
- Muzeji! Svi muzeji Pariza! Onda, šetnje i poznatim i nepoznatim ulicama, otkrivanje lepote u slojevima. Zađete u ulicu, pa skrenete u nepoznato, a tamo su dva mini restorana sa po dva stola - dovoljno, sa po dve čaše, sve je spremno, samo čeka. Takođe, Versaj je bio nezaobilazan, ali i mesto u koje se ređe odlazi – vozom sam putovala do mesta Le Port-Marly gde se nalazi zamak Monte Kristo, pravljen za Aleksandra Dimu oca. Pored toga što je to mesto nezaboravno, pogled na Pariz je veličanstven!
NEXT TRIP – gde planirate sledeće da otputujete?
- Ne planiram više ništa, ne volim to, ali bih volela da odem u Lukovsku banju zbog zdravlja. Takođe me privlače i njena nepristupačnost i jednostavnost.
DREAM TRIP – koje mesto biste voleli da posetite tokom života?
- Ostala mi je jedna zemlja iz "velike četvorke" mojih najvećih želja, tri sam ostvarila (Velika Britanija, Francuska, SAD), a to je Egipat. Dolina kraljeva i Kairo, tj. egipatska civilizacija i spomenici imaju posebno značenje za mene.
Autor: Svetlana Bogićević
Foto: Privatna arhiva