Jedan od najlepših prazničnih običaja svakako jeste farbanje jaja. U ovoj "obavezi" jednako uživaju i domaćice i deca. Kako je nastala ova tradicija?
Farbanje jaja za Uskrs se prvi put vezuje u 12. veku, a u Srbiji u 16. veku, ali se za ovaj običaj vezuju različita predanja i verovanja.
Prema jednom, farbanje jaja vezuje se za legendu o Mariji Magdaleni. Po dolasku u Rim, caru Tiberiju poklonila je korpu jaja. Car nije verovao u Hristovo vaskrsenje, rekavši da je verovatnoća da se to dogodi jednaka tome da bela jaja iz korpe promene promene boju. Marija je na tu njegovu rečenicu odgovorila sa "Hristos Vaskrse", a sva jaja u korpi postal su crvena.
Druga priča povezana je sa događajima pre Hristovog vaskrsenja. Naime, ispod Hristovog krsta na kome je razapet bilo je grličino gnezdo. Kako je krv je sa Isusovog tela kapala na jaja, ona su poprimila crvenu boju. Po tom verovanju, Hrišćani od tada obeležavanju dan Hristovog stradanja farbanjem crvenih jaja.
Jedna simpatična priča dolazi iz Šumadije. Neki stariji ljudi znaju za verovanje das u žene spasile život vojnicima zahvaljujući ofarbanim jajima. Kako bi omele vojnike koji jure za Hristom, one sui m pokazale ofarbana jaja, a Bog ih je bogoslovio, jer je Isus uspeo da im utekne.
Crvena boja je boja Vaskrsenja, ali ujedno simbolizuje i Hristovu nevino prolivenu krv. Jaja se svake godine farbaju petkom, a onda lome sva tri dana Uskrsa. Priče se danas često izostavljalju, ali tradicija iz godine u godinu ostaje.
Izvor: Super žena
Foto: Ilustracija/Pixabay.com