Svaki ginekolog trebalo bi da prepozna sumnjivu promenu i da ženu pošalje na dalje preglede u specijalizovane ustanove
Rak jajnika otkrivamo tek u odmakloj fazi
Izuzetno ozbiljno oboljenje koje životno ugrožava žene je karcinom jajnika. Iako postoji lepeza tumora koji napadaju ovaj ženski reproduktivni organ, najučestaliji oblik je i najagresivniji koji, ukoliko se na vreme ne otkrije, ostavlja malo prostora za izlečenje. S obzirom na to da se radi o najsmrtonosnijem ginekološkom kanceru, stručnjaci svake godine na ustanovljenom Svetskom danu borbe protiv raka jajnika, ukazuju na njegovu pogubnost i važnost redovnih, pravovremenih pregleda. Tako je bilo i ovog 8. maja, kada su sedmi put podvukli njen značaj, jer se u većini slučajeva pokazala neizlečivom bolešću.
Koliko je važno redovno ukazivati na njeno prisustvo i podizati svest ženske populacije, objašnjava specijalista ginekologije i akušerstva profesor dr Vladimir Pažin, šef hirurške i onkološke službe GAK "Narodni front":
- Podaci o učestalosti i agresivnosti najbolje govore koliko je ovaj oblik karcinoma ozbiljno oboljenje. U svetu se svake godine otkrije 250 hiljada novih slučajeva, pri čemu 140 hiljada žena izgubi bitku sa bolešću. U našoj zemlji godišnje oboli od 800 do 900 žena, a 450 izgubi život. Da bi bilo razumljivije, u Srbiji svakoga dana od karcinoma jajnika obole dve žene, a jedna umire. Rak jajnika je deseti najučestaliji karcinom kod žena, a peti po smrtnosti kada se posmatraju svi karcinomi koji pogađaju ovu populaciju. Upravo zato je važno da se podigne svest o ranom prepoznavanju simptoma bolesti, a pravovremeno i adekvatno lečenje shvati na krajnje ozbiljan način.
Zašto je teško na vreme otkriti bolest?
- Zato što ne daje nikakve karakteristične simptome, jer je bolest unutrašnjosti trbuha. Počinje na jajniku, gde rana promena može da se uoči jedino ultrazvučnim pregledom. Tokom napredovanja bolesti određeni simptomi se javljaju u predelu digestivnog trakta, a i oni nisu karakteristični da bi se odmah posumnjalo na karcinom jajnika. Najčešći simptomi su nadutost, podrigivanje, grčevi u trbuhu, mučnina i povraćanje, tup bol u donjem delu trbuha, gubitak ili povećanje telesne težine... Međutim, ukoliko ovi simptomi potraju dve do tri nedelje treba otići kod lekara, čak i gastroenterologa, koji, takođe, treba da uzme u obzir mogućnost da se radi o karcinomu jajnika.
A ako se navedeni simptomi zanemare?
- U praksi se događa da se često lako pređe preko simptoma, pa se bolest u početku previdi. Zato i imamo situaciju da se u 70 odsto slučajeva otkrije tek u trećem i četvrtom stadijumu, kada je uveliko uznapredovala. Zato i jeste važno da se otkrije pre nego što se jave bilo koji simptomi. U tom smislu je bitno podizanje nivoa svesti da se u okviru redovnog godišnjeg rutinskog pregleda u domovima zdravlja, koji obuhvata PAPA test i kolposkopski pregled, obavezno uradi i ulrtrazvučni pregled jajnika. Rade se i tumor markeri kao jedan od dopunskih parametra za procenu da li je tumor maligan ili ne. Svaki ginekolog trebalo bi da prepozna sumnjivu promenu na jajniku i ženu pošalje na dalje preglede u za to specijalizovane ustanove.
Šta se dešava sa pacijentkinjom kod koje je dijagnostika pokazala da se, najverovatnije, radi o karcinomu jajnika?
- Prvo se određuje da li je za operaciju ili ne. Ako jeste za operativni zahvat, procenjuje se da li je verovatno benigno ili verovatno maligno, od čega zavisi vrsta operacije. Prefiks "verovatno" uvek stoji, jer zloćudnost ili dobroćudnost tumora može da se ustanovi jedino histopatološkim pregledom, odnosno uzimanjem tkiva na biopsiju prilikom operativnog zahvata. A kada se izvodi operacija vodi se računa da se pacijentkinja ostavi u minimalnom riziku za recidiv bolesti. Ako se radi o ženama koje treba da rađaju, u pojedinim slučajevima moguće je ostaviti ostatak reproduktivnih organa uz minimalni rizik. Žene koje su izašle iz reproduktivnog ciklusa bivaju operisane protokolarno.
Koji su faktori rizika za nastanak bolesti?
- Precizno se ne zna zašto maligni tumor generalno nastaje. Međutim, zna se da su genetske predispozicije i poremećaj imunog sistema ključni faktori rizika. Konkretno, na nastanak karcinoma jajnika mogu uticati i uslovi sredine u kojoj osoba živi. Primera radi, pušenje za 30 odsto uvećava mogućnost pojave ovog oblika karcinoma, ali i nezdrava sredina sa zagađivačima, zloupotreba alkohola, narkomanija... Imunodeficijentne bolesti, hepatitis, kao i autoimuna oboljenja, takođe, u velikoj meri mogu biti okidači.
IZLEČENJE
- Žena se smatra izlečenom ukoliko je period od pet godina prošao bez bolesti od poslednjeg lečenja. U tom momentu ona se, kao i svaki drugi hronični bolesnik, stavlja na redovne doživotne kontrole lečenja koje određuje njen ordinirajući lekar - kaže dr Pažin.
RIZIK RASTE S GODINAMA
Od karcinoma jajnika može da oboli svaka žena, ali su u većem riziku u starijoj životnoj dobi. Vrh krivulje bolesti je oko 65. godine. Zapaženo je da se već nekoliko godina situacija ne menja, odnosno da je učestalost javljanja sve veća sa produženjem životnog veka, što je naročito karakteristično za visoko razvijene zemlje - ističe ovaj stručnjak.
Izvor: Novosti.rs
Foto: Ilustracija/Pexels.com